Фото: Танјуг/АП
Више од једног вијека након што је „Титаник“ потонуо на дно Атлантског океана, један детаљ и даље изазива чуђење научника и љубитеља историје – флаше шампањца које су остале готово нетакнуте. Налазе се на дубини од око 3.800 метара, изложене огромном притиску, али су и даље запечаћене.
Како је то могуће? Ово питање поново је доспјело у жижу јавности након трагичне имплозије подморнице „Титан“ у јуну 2023. године. Многи су се тада запитали како је савремено пловило могло да се распадне под притиском, док су обичне стаклене флаше преживјеле више од једног вијека на морском дну.
Зашто није дошло до имплозије?
Имплозија настаје када је спољашњи притисак знатно већи од унутрашњег, па се структура урушава према унутра како би се притисци изједначили. Дијелови самог „Титаника“ претрпјели су управо такав процес, али су флаше шампањца имале једну важну предност.
Угљен-диоксид унутар флаше ствара унутрашњи притисак од око шест бара, што приближно одговара притиску на дубини од 60 метара. Савремене боце шампањца конструисане су тако да могу издржати и до 20 бара, па су током првих фаза потонућа биле отпорније него што би се могло очекивати.
Међутим, на дубини од око 3.800 метара притисак достиже приближно 380 бара – далеко више него што би било која стаклена флаша могла да поднесе ако би унутрашњост остала под знатно мањим притиском.
Улога плутаног чепа
Према једној од најприхваћенијих научних претпоставки, током потонућа 1912. године вода је постепено почела да продире кроз плутани чеп. Тај спор процес омогућио је да се унутрашњи притисак полако изједначи са спољашњим притиском океана.
Захваљујући томе, стакло није било изложено наглој разлици у притиску која би довела до пуцања, већ је остало очувано и након више од стотину година.
Да ли би се овај шампањац данас могао пити?
Изненађујуће, али стручњаци сматрају да садржај можда није у потпуности уништен.
Као занимљив примјер наводи се шведски теретни брод потопљен 1916. године, са чије су олупине 1998. извучене око 2.000 флаша шампањца Heidsieck & Co. Monopole из 1907. године. Те флаше провеле су 82 године у условима веома сличним онима на дну код „Титаника“.
Стручњаци који су тада анализирали шампањац навели су да је задржао добру равнотежу укуса, златну боју и чак дио своје газираности. Апсолутни мрак, ниска и готово непромијењена температура морског дна могу створити изузетно повољне услове за споро сазријевање вина.
Ипак, због старости, начина чувања и могуће контаминације, шампањац пронађен у олупини „Титаника“ не би се могао сматрати безбједним за конзумирање без детаљних лабораторијских анализа.
Over 100 years since the Titanic sunk, and the bottom of the North Atlantic Ocean remains scattered with items. Dinner Plates & unopened Champagne bottles to name a few. pic.twitter.com/SEXrFebdME
— HOW THINGS WORK (@HowThingsWork_) May 18, 2023
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике