Помисао да ће моја дјеца једног дана отићи је најтежа на свијету
Већина запослених мајки просто не могу да дочекају да се њихова дјеца одсјеле, али то очигледно није случај са Амандом Лилиу, домаћица из Велике Британије. Ово је њена прича.
"Ја сам мајка, као и свака друга. И тачно је да уживам у миру и тишини када останем сама. Међутим, прије неколико недјеља, јавила се у мени једна емоција због које нисам могла да задржим сузе.
Било је сувише тихо, била сам сама, и одједном сам у трену видјела своју будућност. Обузело ме је ужасно осјећање самоће, које је продубила помисао на многе дивне моменте које сам провела са својом дјецом.
Осјетила сам се у тренутку некако истрошено и одбачено, као ствар прошлости, сада сервис за прање одјеће, припремање оброка и извор прихода.
Имам све вријеме овог свијета, али је чињеница да га – не желим. Дала бих све да се вратим у вријеме прије него што су моја дјеца постала тинејџери, када ни до купатила нисам могла да одем, а да ми се успут неко не придружи. Колико год било напорно, знала сам тачно шта је моја улога и уживала сам у њеном извођењу.
Сада, са 53, просто не знам више шта да чиним са собом. Све пословне амбиције ставила сам на чекање када сам родила најстаријег сина, тада ми је било 29. Од тада су дјеца мој највећи приоритет.
Али, Џордан више не живи са нама, већ са својом дјевојком, а моја осамнаестогодишња ћерка долази кући само за викенд јер је уписала студије на универзитету у Манчестеру прошлог октобра.
Мој супруг ради по цио дан, а моје ћерке по цио дан проводе у својој соби, изузимајући ме из својих дневних активности. Али, не кривим их због тога – знам да једна средовјечна жена једноставно не може да буде са њима на истој таласној дужини.
И друштвене односе сам временом занемарила, тако да сада покушавам празнину да попуним компулсивним преједањем. Врло добро знам да је сасвим нормална ствар да моја дјеца одрасту и осамостале се, али ми врло тешко пада да то прихватим - увијек се сјећам некадашњих радосних тренутака са великом носталгијом.
Своје родитеље напустила сам и сама нешто прије двадесете, удаљивши се од њих. Али, поново смо се зближили кад сам постала мајка. Надам се да нећу морати да чекам да постанем бака док поново успоставимо исту ону блискост али, ако ништа друго и даље вјерујем да ће тако бити јер сам и даље уз њих и пружам им максималну подршку".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
