Зашто се љубимо?

У причама пољубац може претворити жабу у принца или пробудити уснулу љепотицу из коме. Симболично, пољупци су кључна тачка у развоју личности - у тренутку када су на раскршћу између дјетета и одрасле особе, припрема за романтику и репродукцију.

У везама, љубљење ствара физичку интимност која нас можда више дотиче од љубавних ријечи. Пољупци су такође за многе светиња. Проститутке се, кажу нам филмови, не љубе у усне – оне чувају тај ниво интимности за свог правог љубавника.

Али љубљење може бити и неромантично. Пољубац на чело дjетета је wежан и брижан, док пољубац у образ може бити поздрав. Љубити нечија стопала или земљу испред њих показује понизност и покорност - начин испољавања поштовања и страхопоштовања према боговима и тиранима.

Проблем је што љубљење постаје помало одвратно када зумирате уста. Пољупцем од 10 секунди размијени се 80 милиона оралних бактерија. На тај начин се веома често преноси болест.

Па зашто то радимо?

Први пољубац у историји човjечанства

Троел Арбол, асириолог са Универзитета у данској престоници Копенхагену каже: “Први докази које имамо о љубљењу уста на уста су настали око 2.500 година прије нове ере. То се појављује у митолошком тексту из Месопотамије, древног Ирака. Текст описује два бога који се паре и љубе. То је дефинитивно сексуални сусрет”, рекао је Арбол за DW.

Арбол и коауторка текста Софи Расмусен представили су нови поглед на древну историју љубљења и објавили га недавно у часопису Science. Имају нову теорију да се романтично љубљење развило у више древних култура током неколико миленијума. Поред Месопотамије, текстови такође приказују еротско љубљење у Индији и Египту од прије 1.500 година прије нове ере.

Арбол тврди да су секс и љубљење почели да се појављују све чешће, када се писање развило од административног алата у начин да се испричају приче. Љубљење је, на примјер, драматично приказано у Епу о Гилгамешу, једној од најстаријих писаних прича, записаној око 2.000 година прије нове ере. Као и у савременим интерпретацијама, интимност је трансформативна – Дивљи човјек Енкиду сусреће свету проститутку Шамхат – сексуални чин са њом претвара га у човјека.

Док се љубљење врло рано среће у некој врсти еротске литературе, Арбол га налази и у свакодневној документацији живота древне Месопотамије.

- На примјер, мушкарац или жена који нису у браку треба да буду раздвојени и да се не љубе. Друштва су покушавала да регулишу романтични пољубац. Чињеница да се регулише јасно значи да је то била уобичајена пракса у свакодневном животу - рекао је Арбол.

Да ли је љубљење урођено?

Арбол претпоставља да романтично љубљење можда није урођено људско понашање, већ да се развија у сложеним друштвима као научено понашање у парењу.

- Изгледа да љубљење није универзално у свим културама. Поклапа се са повећаном сложеношћу друштвених интеракција - рекао је он, позивајући се и на историјске текстове и на новије податке да се 46 одсто људских култура не љуби у романтичном смислу.

Али неки антрополози сматрају да је љубљење урођено, барем неромантично. Понашање као што је лизање и њушкање уобичајено је код сисара попут мачака, паса, слонова и мајмуна. Патуљасте шимпанзе (бонобо) се љубе као људи, уснама, ради утјехе и дружења, чак и након свађе у знак помирења.

Стручњаци вјерују да је романтично љубљење можда еволуирало из оваквог љубљења виших сисара. Тако је и током нашег развоја. Прво доживљавамо љубав наших родитеља кроз пољупце и загрљаје прије него што понашање преусмјеримо на наше одрасле љубавнике.

Болест и љубљење

Нови докази сугеришу да је љубљење можда играло улогу у олакшаном преношења болести током људске историје. У људским остацима пронађени су патогени који су преносиви пољупцема попут вируса херпес симплекса 1 (HSV-1) и Епштајн-Баровог вируса (који је познат и као болест пољупца или гландуларна грозница).

Арбол указује на доказе да се HSV-1 промијенио у бронзаном добу, вјероватно због све чешћег романтичног љубљења. У скорије вријеме, љубљење је играло улогу у преношењу коронавируса COVID-19, што је навело Кину да забрани љубљење, а Французе да избјегавају поздрав.

За Тхјуи До, које је специјализована за микробиологију оралног здравља и ради на британском Универзитету Лидс, није изненађујуће да је љубљење канал преношења болести.

- Сви имамо 800-900 различитих врста микроба који живе у нашим устима - рекла је До за DW. “Када се љубимо, размјењујемо много пљувачке и све врсте микроба. Постоји опасност од преношења болести ако се размјењују вируси као што је хепатитис и HSV-1.”

Задовољство и секс

Међутим, заиста није све тако одбојно. До је објаснила да је за здрава уста потребна уравнотежена микробна средина, а љубљење и размјена микроба са нашим партнерима заправо може бити важан начин одржавања здраве разноликости микроба у устима.

- Неке врсте бактерија као што је sctreptococcus salivarius могу помоћи у смањењу упале. Људи са великим бројем врста релевантних за здравље обично имају здравија уста - рекао је До.

Она мисли да љубљење не користи само оралном здрављу.

- Уста су капија цијелог тијела — повезана су са микробиомом наших цријева и кожом. Дакле, када се љубите, то може имати позитиван утицај на микробиом у цијелом тијелу, чак и на наш мозак и расположење - рекла је До

Научници вјерују да је љубљење начин тестирања потенцијалних партнера. Љубљење нам омогућава да процијенимо генетску способност партнера или опште здравље узимајући биолошке назнаке из пљувачке.

Ако је пљувачка компатибилна, може да услиједи секс. Тактилни уноси са језика и усана покрећу древни одговор цијелог тијела. Центри за задовољство и награду у мозгу су ангажовани, праћени ослобађањем хормона попут окситоцина, допамина и серотонина. Кожа вам се зацрвени, број откуцаја срца вам се убрзава, а зјенице се рашире, очи се зацакле. Вријеме је да затворите врата спаваће собе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.