“Врућ ветар” није одувало вријеме

Г.С
“Врућ ветар” није одувало вријеме

Једна од најпознатијих телевизијских породица - Шурдиловићи слави 40. рођендан. Баш толико је прошло откако су се Шурда, Весна, Фирга и Соћа уселили у домове гледалаца на простору бивше Југославије.

Иако је тврдио да је више за Грчку, а мање за работу најпознатнији Власотинчанин у Београду срећу је, ипак, окушао у занату. Прије тачно четири деценије у локалу у близни данашње Кнез Михаилове, Шурда је отворио берберницу.

И тако је све почело, бар у серији. Сценариста Синиша Павић сјећа се да је “Врућ ветар” писао двије и по године. О томе колико ће живјети његови јунаци, каже, није размишљао.

- Нисам знао ни да ли ћу ја живети наредних 40 година, јер човек не мисли толико далеко, али кад пишем, пишем с надом да ће живети дуго. Написао сам 6-7 тих серија и ниједна друга ми није гарантовала успех следеће. Увек сте на почетку на телевизији - рекао је сценариста Синиша Павић.

Иако је 10 епизода “Врућег ветра” снимљено за осам мјесеци телевизијски почеци ове серије, на Бадњи дан 1980. године били су неизвјесни.

- Тог дана је Титу ампутирана нога, и то је саопштено на вестима пре него што је требало да почне емитовање серије.

Атмосфера током свих 10 емисија колико је емитовано је била врло суморна, а пред емитовање сваке епизоде одлучивало се у недељу ујутру на колегијуму да ли ће да пусте једну хумористичку серију у таквој атмосфери - навео је Павић.

Хумор и авантуре Боривоја Шурдиловића брзо су освојили публику. Павић каже да је инспирацију за лик Шурде пронашао у једном власотиначком берберину и открива нам како редитељ главну улогу најпре није наменио Самарџићу.

- Ишли смо на Петроварадин да се договоримо око поделе улога глумцима, мислили смо да ће то радити Гутовић, али када је прошло лето онда је он због неких својих обавеза у Атељеу одустао - напомиње Синиша.

Незамисливо је било и композитору Војкану Борисављевићу да ће га од све филмске и телевизијске музике коју је написао, по “Врућем ветру” препознавати, а “Врућ ветар” се и данас пјева и цитира.

- Мислим да је тајна у томе што просто постоји нешто у тим причама, али не у самим причама колико у самом начину писања, обраде, играња што даје томе једну сталну свежину - истакао је Павић.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана