Тројкама Жеребни фудбал урођен у генима

Прњавор - У историји Фудбалског клуба Љубић, дрес најпопуларнијег спортског колектива прњаворске општине носиле су десетине браће, од Дујсића, Мешића, Ихтијаревића, Томаша, Дервића, Мехића, Декета до Жижака, који су у данашњој сениорској генерацији. Само су Далибор и Дарко Томаш близанци, али се старији љубитељи фудбала сјећају и времена петорице браће Дујсић, што је својевремено био раритет и на просторима тадашње Југославије.

На теренима Спортског центра "Борик" стасава посљедњих година и прва братска тројка. Игор, Марко и Никола Жеребни, рођени у размаку од десетак минута, наслиједили су љубав према фудбалу од оца Славка, који је бранио мрежу Љубића од 1987. до 1995. године. Каријеру је овај чувар мреже морао да прекине због тешке повреде ноге. Остао је без стопала, али се није удаљио од овог спорта. Постао је тренер голмана, јер му је фудбал, као и његовим потомцима, убједљиво најомиљенија забава, или, како кажу, нераскидиви дио живота.

Браћа Жеребни рођени су 21. августа 1998. године у околини Штутгарта, у Њемачкој, гдје је тада привремено живјела њихова мајка Мира. Вратили су се, са мајком, у својој четвртој години живота, у Дренову, својим коријенима, оцу Славку, дједу Влади, баки Анђи и родбини коју су почели да упознавају.

Родитељи су сматрали да је за дјецу најважније да одрастају у породичном амбијенту, па се Мира са синовима вратила кући, чиме је породица комплетирана.

Уживали су супружници гледајући како њихови малишани напредују и успјешно се прилагођавају комплетираној породици и новој животној средини. Све је било баш онако како су то у породици Жеребни жељели, али само до 18. маја прошле године, када је изненада, од срчаног удара, у 41. години умрла мајка младих фудбалера, Мира. Задесио их је шок од кога се породица још опоравља.

- Био је то тежак ударац за све нас, посебно за дјецу. Сматрао сам да је најважније да момци из свега треба да изађу јаки као личности, да остану добри ђаци и спортисти за примјер - рекао је отац Славко.

Марко је у школовању, послије завршетка основне школе, изабрао смјер техничара телекомуникација, Игор похађа информатички смјер у Гимназији, а Никола планира да постане пољопривредни техничар. Полазници су првог разреда и добри ђаци.

- Много тога лијепог чули смо од нашег оца, који је годинама наступао за Љубић, па нам даје корисне савјете и упутства. Наравно да смо му захвални, као и нашим тренерима Вити Самарџији, Горану Кострешевићу, Драгомиру Продановићу и Предрагу Шобату. Једва чекамо наступе у прољећној сезони Омладинске лиге БиХ, група запад. Свјесни смо да треба да се формирамо као озбиљни, честити људи, због којих се никада нико из наше породице неће постидјети - истакао је Никола, који котира као највећи таленат у поређењу са браћом.

У свакој прилици Жеребнији не пропуштају поменути дједа и баку с мајчине стране, Драгу и Драгицу Алексић. Код њих, у Њемачкој, провели су и дио протеклог зимског школског распуста.

Марко, Игор и Никола уз фудбал, који је нешто као симбол породице, имају и друге предмете интересовања.

- Само да првенство почне. Ужељели смо се утакмица - каже Марко.

На његове ријечи се надовезује и Игор:

- Јесте, зима је била дуга а пауза још дужа. Сада кад дође прољеће биће милина тренирати и играти утакмице!

Проба

Водећи по фудбалском умијећу је Никола, који је у љето претпрошле године тренирао у подмлатку љубљанске Олимпије, гдје је угледни словеначки стручњак Примож Звер имао о њему само похвалне ријечи. Све амбициозне планове прекинула је изненадна смрт мајке Мире.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.