Срђан Самарџић, полумаратонац: Уживам у трчању и једва чекам трке

БАЊАЛУКА - Док су стадиони пусти, многе дворане претворене у привремене болнице, а спортисти углавном проводе вријеме у кући и раде основне вјежбе да би колико-толико остали у форми, дугопругаши немају тих проблема.

Било да је љето, киша или снијег, па чак и у вријеме пандемије, њихово се зна - основни реквизити су патике, шорц и шушкавац те челична воља, којом свакодневно савладавају километре.

Најбољем полумаратонцу Српске Срђану Самарџићу не пада тешко ово вријеме, јер му није поремећена дневна рутина.

- Било је мало проблема на почетку, јер смо се сви током зиме припремали као да ће на прољеће бити трке, али то се није десило. Најтеже је када останете без неког циља који вас вуче напријед па сам морао брзо да пронађем план Б. Како је Свјетска атлетска федерација препоручила да у првој седмици августа све земље одрже првенство на стази, одлучио сам да се усмјерим на трке на 3.000 и 5.000 метара - рекао је Самарџић.

Иако су му полумаратон и маратон примарне дисциплине, ипак види позитивне ствари у припреми за краће дионице.

- Нико од нас дугопругаша не трчи због награда и самих трка. Основна сатисфакција је да се бавимо оним што волимо и да из тренинга у тренинг видимо свој напредак. Уживам у трчању сваки дан и желим да будем бољи. Ови интензивнији тренинзи за краће дисциплине помоћи ће ми и за полумаратон, јер се надам да ћу успјешно пренијети брзину на дуже дионице - рекао је Самарџић.

Како улази у најбоље године за дугопругаше, ускоро ће му у фокусу бити најтежа дисциплина маратон. Већ их је истрчао неколико па се може рећи да прикупља неопходно искуство за трку на 42,2 километра.

- Период од 30. до 40. године је најбољи за такмичења, јер већ имате искуство, а организам је зрео и спреман за највеће напоре. До сада сам обично ишао на све или ништа и у таквим ситуацијама обично буде ништа па немам неко респектабилно вријеме. Ипак, знам да сам спреман за 2.25 часова, што говори и мој резултат на полумаратону 1.07 часова - закључио је Самарџић.

Дневно истрчи до 30 километара

Иако је обичном човјеку непојмљиво да свакодневно трчи полумаратон, ниједан дан не прође а да Самарџић не претечи бар дужину од 20 километара.

- Најчешће ујутро истрчим десет километара, а послије подне од десет до 20. То је нешто на шта је навикао и мој организам и што ми не представља никакав проблем. Напротив, лоше бих се осјећао да не истрчим толико. Драго ми је што у Бањалуци има све више рекреативаца и што им трчање представља саставни дио живота. Ко га једном заволи, воли га заувијек - нагласио је Самарџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.