Капитен Игокее Бранко Јоровић: Желим да будем ближе породици

Бранко Јоровић, уз Александра Радукића, једини је кошаркаш екипе из Александровца који је освојио све три, али за разлику од Радукића, његова улога на терену и у екипи била је много значајнија. Сада је имао прилику да као капитен подигне шампионски пехар, а трећа утакмица финалне серије плеј-офа против Широког врло вјероватно му је била посљедња у дресу клуба у којем је доживио другу младост.

- Нећу још да завршавам каријеру јер се добро осећам, могу да играм и ништа ме не боли. Верујем да је ово био мој последњи наступ у дресу Игокее, али никад не реци никад. Дао сам све од себе у ове три године које сам провео у клубу и верујем да су то челници клуба препознали. Ту сам увек да помогнем колико могу, на било који начин, али сам близу одлуке да заиграм негде ближе кући и породици. Ван родног града сам већ 15 година и то ми је досадило, па желим да што више времена проводим са породицом - изјавио је Јоровић.

Рођени Чачанин нагласио је да је за сваку утакмицу било потребно пролити много зноја.

- Све три финалне серије биле су тешке на свој начин. Широки увек има мотив више против нас и када су губили са 0:2 у финалу, нису се предавали. Сада смо их добили са 3:0 у победама, што није био случај од када сам ја овде. Када се погледа коначан резултат, стиче се утисак да је било лако, али није. Само ми знамо колико смо енергије и рада уложили да бисмо стигли до пехара. Свака финална серија била је прича за себе. Не могу неку посебно да истакнем јер је свака била тешка и увек се лепо завршавала за нас - истакао је Јоровић.

Иако је његов тим у трећем мечу финала контролисао игру од самог почетка, у појединим тренуцима он је са клупе гласно сугерисао саиграчима шта да одиграју или како да се поставе у одбрани, тако да се стиче утисак да би у скорије вријеме могао да постане тренер.

- Не знам куда живот може да ме однесе, али имам у плану да упишем вишу тренерску школу. То што понекад мало загаламим на саиграче ствар је темперамента јер хоћу да им помогнем. У неким моментима покушао сам да их "разбудим", да одиграмо добру одбрану и надам се да ми не замерају - нагласио је Јоровић, који је за три сезоне освојио три купа РС, два купа БиХ, три првенства БиХ и прво мјесто на крају лигашког дијела АБА лиге 2012/13.

Нема преломног тренутка

Игокеа је доста осцилирала у игри током сезоне, али су се све коцкице поклопиле на крају када су одбранили шампионску титулу, којој су додали трофеј Купа БиХ.

- Играчима је тешко када крену у сезону са једним тренером, па се он промени, па онда дође трећи. Затим оду три играча, па дођу нова три. Они који су остали морају да се навикавају на све промене и то доста троши појединце. Имали смо осцилација, али не могу да издвојим моменат када смо почели добро играти. Мислим да је рад морао доћи на наплату и дошао је период када смо се мало опустили, пре свега психолошки, и почели играти добро - рекао је Јоровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.