Домаћи тренери без печалби

Бањалука - Фудбалски тренери из БиХ тешко долазе до ангажмана у иностранству, иако више од 30 стручњака има лиценце да могу да воде чак и клубове из Лиге шампиона. Међутим, осим спорадичних излета у фудбалски егзотичне азијске и афричке земље, ниједан стручњак није се "продао" водећи клубове у Премијер лиги БиХ!

У обзир не треба узети афирмисана тренерска имена, само рођена у БиХ, попут Душана Бајевића, Фарука Хаџибегића, Небојше Гудеља, Жељка Бувача... који су водили или воде клубове искључиво у земљама гдје су као играчи оставили траг.

На прсте једне руке могу да се изброје тренери из БиХ који су из Премијер лиге отишли у иностранство. Бивши стратег Борца Зоран Смилески годинама је радио у Ирану, а менаџер Жељезничара Амар Осим био је годину на клупи јапанског Џеф јунајтеда. Сада ангажман имају само бивши тренер Славије Миломир Шешлија, који води Сабах у Малезији и некадашњи стратег Травника Неџад Селимовић, који је запослен у Анголи. Поред њих, нико у посљедњих десетак година није добио повјерење клубова из било ког дијела свијета.

Тренер Борца Драган Јовић први је стручњак у БиХ са про лиценцом, али истиче да до сада није имао конкретну понуду из иностранства. Он сматра да квалитет лиге која је, према подацима Међународне федерације за фудбалску историју и статистику (IFFHS), 102. на свијету диктира предрасуде о ниском квалитету и фудбала и струке.

- Врло тешко је пронаћи клуб у иностранству, зато што наша лига није цијењена у свијету. Без обзира на резултате тренера у Премијер лиги БиХ и на европској сцени, мало који мој колега добије примамљиву понуду. Мене су често звали менаџери у тренутку када нисам водио ниједан клуб и обећавали да ће ми пронаћи инострани ангажман, али се увијек испостављало да ми тренери њима више требамо. Када сједнем на клупу неког тима, онда ти исти зову и нуде своје играче на пробу, што није етички и професионално - рекао је Јовић.

За разлику од тренера, фудбалери са ових простора све чешће хљеб зарађују у иностранству. Истина, не одлазе у најјаче лиге Европе, већина чак срећу тражи у такође у егзотичним земљама попут Сингапура, Бангладеша, Јужне Кореје, Мјанмара и слично, и то првенствено захваљујући менаџерима.

С друге стране, мало тренера има свог менаџера, односно на фудбалском тржишту продавца његових услуга.

- Чињеница је да је, уколико имате менаџера, много лакше пронаћи инострани ангажман. Проблем је само што је потребно одабрати правог човјека, али је то код нас врло тешко. Стрпљив сам и не желим да погријешим при избору, а мислим да ћу брзо пронаћи човјека који ће се бринути о мојој каријери. Већ 12 година радим самостално, имам резултате, желим и даље да напредујем и мислим да ћу у једном тренутку добити шансу да се докажем ван граница БиХ - рекао је селектор младе репрезентације БиХ Владо Јагодић.

Окружење

За разлику од тренера из БиХ, стручњаци из Србије и Хрватске много лакше долазе до посла широм свијета. Понеки чак воде и велике европске клубове, попут Синише Михајловића (Сампдорија), Славена Билића (Локомотива Москва, Бешикташ), Мирослава Ђукића (бивши тренер Ваљадолида и Валенсије). Такође, све већи број тренера ангажман проналази у Азији. Тако су на Далеком истоку радили или раде Александар Станојевић, Милорад Косановић, Љупко Петровић, Драгомир Окука, Радомир Антић, Горан Стевановић, Светозар Шапурић, Илија Петковић, Драган Стојковић, Златко Далић, Златко Крањчар и многи други.

Удружење тренера

Један од великих проблема тренера у БиХ је и непостојање удружења које би штитило њихове интересе.

- Челници клубова троше нас као сапун. Морамо што прије да формирамо удружење, као што су то урадиле колеге из Хрватске и Србије, и сада су много више заштићени. У земљама окружења немогуће је да, када тренер добије отказ, клуб ангажује другог, а да при том не ријеши рачуне са претходним, што код нас није случај - рекао је Владо Јагодић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.