Српски језик у самоодбрани

Ово су само неке од страних ријечи које скоро свакодневно користимо у нашем језику. Шта би на све ово рекао Вук? Колико би разумио?

Све више младих под утицајем културе са запада користи разне енглеске и друге ријечи у свакодневној комуникацији. Ниједан језик није "угинуо" због позајмљених ријечи, али на српски језик вијековима су се таложили турцизми, германизми, галицизми, англицизми, који су и данас у "налету" и  који су оставили снажан лични печат на њега.

Младе генерације

Посебно, нажалост, млађи нараштаји, којима је историја дала обавезу да чувају језик за долазећа покољења, стоје у првим редовима оних који у запећак стављају српске ријечи и мијењају их разним страних ријечима.

Међу њима предњаче ријечи из енглеског језика, које су се путем модерних технологија и интернета удомаћиле у српском језику и, нажалост, постале свакодневне, уобичајене, пожељне и модерне.

То, како наглашавају обични смртници којима "парају" уши страни изрази, али и они којима је брига за језик животни позив, оставља дубоке посљедице по језик, који чува кључеве безбједности неке нације.

Стручњаци упозоравају да је српски језик у опасности, посебно од почетка овог миленијума. Помодарство, интернет и општа пракса гурају српске ријечи по страни, а они који "гризу" свој језик, кажу лингвисти и психолози, мисле да ће добити на важности.

Одговорност и кривица

Књижевница Александра Чворовић истиче да је говорна култура на нашем простору на врло ниском нивоу. Нагласила је да није проблем само у коришћењу страних ријечи, уз оцјену да је то само један сегмент проблема.

- Када се учитељ првог разреда који у овом граду ради 20 година родитељима обраћа гутајући пола слова и говорећи "рад'ла" и "вид'ла", шта онда да очекујемо од дјеце коју учи. Долазимо до закључка да смо ми ти који их нису ништа ни научили. Ако допустимо да нашу дјецу умјесто лијепог разговора, добре књиге, позоришта, емисије, креативних радионица или неких других поучних и корисних садржаја, васпитава искључиво интернет, нискобуџетна продукција и видео-игрице, будите сигурни да ће причати у сленгу и скраћеницама, рјечник ће им бити сиромашан, поштапаће се са накарадним страним изразима... - сматра она.

Чворовићева истиче да се млади не могу кривити што им је комуникација слаба и неразвијена, социјални односи лоши, што не знају да играју игре уз које су одрастале раније генерације.

- То нису криви они, него ми. Оставите испијање кафа, "Фејсбук" и омиљену серију. Одведите вашу дјецу у парк и у природу, играјте се са њима и причајте са њима, читајте са њима и то радите сваки дан или бар неколико пута седмично и дјеца ће бити "боља". Не можете очекивати трошећи свој живот и вријеме на најниже и најбједније садржаје, избјегавајући право учење и самостални рад, долазећи до оцјена уз помоћ притиска, новца, веза и варања да ћете постати културни и комуникативни и да ћете одавати позитиван утисак. Нећете, бићете примитивац са дипломом и то ће се видјети издалека, а у друштву способних, културних и образованих људи ћете се стидјети да проговорите, јер нити ћете имати ријечи да искажете неку мисао, нити ћете имати шта мудро и вриједно пажње да кажете - категорична је Чворовићева.

Језички бунт

Стално образовање, усавршавање својих способности и сталан рад на себи, сматра Чворовићева, је задатак свих без обзира на статус, пол, године и позицију у друштву.

Слично мишљење има и лингвиста Миланка Бабић.

- Као нужно зло се схвата учење правила и норми сопственог језика, а њихово непознавање маскира трендом језичког бунта - казала је она раније за "Глас Српске".

Једино се, сматра Бабићева, још његује љубав према језику, са стицањем основних елемената писмености, у разредној настави. Сложила се да је данас неопходно познавати свјетски страни језик, посебно енглески, али каже да је још неопходније знати свој матерњи.

Угледни лингвиста и редовни професор српског језика и опште лингвистике у Београду Милош Ковачевић сматра да српски језик од времена када га је Вук Караџић стандардизовао као књижевни језик за све Србе, никада као данас није био тако угрожен. И то да је угрожен не само именом, него и статусно.

- Суштина угрожености огледа се у његовом преименовању. Многи погрешно мисле да преименовање српскога језика њему заправо и не може много нашкодити, да се и не треба бојати посљедица преименовања, па оно је тобоже само ново име за исту суштину. А ако је та суштина српски језик, онда он остаје српски и под другим именом - казао је он.

Језик је жива снага којом је везана не само култура, него и само постојање једног народа, а српски се мора вратити коријенима да би имао будућност, поручују стручњаци.

Ћирилица

Миланка Бабић је нагласила и да становници Српске ћирилицу данас поштују више декларативно него што је практично примјењују. Додала је да из непознатог разлога постоји много латиничних административних образаца које грађани попуњавају.

Требало би сваки такав допис вратити, додала је Бабићева, те инсистирати да се достави на српској варијанти српскога језика.

- Потискивању ћирилице доприноси и реклама - медијска или улична - у којој се увозни производи са запада рекламирају у оригиналним називима, а најчешће на енглеском језику - рекла је она.

Учење

Александра Чворовић сматра да су се на овим просторима образовале генерације које су убијеђене да је важно само стићи до циља, а не како.

- Вријеме је да схватимо и прихватимо да је путовање до циља онај најважнији дио када учимо и сазнајемо, ако то прескочимо циљ је безвриједан. За сваког се може наћи поље усавршавања и област у којој се може исказати. Ако дијете покаже велико интересовање за убацивање страних ријечи и културу из које те ријечи потичу, усмјерите га на изучавање те културе и учење тог језика. Тако ће бар научити њихово право значење и коришћење, а биће богатије за један језик, што му у животу много може значити - нагласила је ова књижевница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.