Мистерија звана Хемингвеј: Нобеловац, ратник, шпијун и разбијач

Рођен је 21. јула 1899. године. Био је ветеран Првог свјетског рата и припадник париског удружења изгнаника, који су касније били познати као "изгубљена генерација".

Добио је Пулицерову награду 1953. године за свој роман "Старац и море", као и Нобелову награду за књижевност 1954. године.

Хемингвеј је преживио ране од удара гранате, три саобраћајне несреће, тровање антраксом, упалу плућа и шумски пожар. Преживио је и два пада авиона, и то у року од два дана.

На крају је пуцао себи у главу.

Хемингвеј је био талентован писац и новинар, склон алкохолу и тучама. Активно је учествовао у Првом свјетском, Грчко-турском, Шпанском грађанском и Другом свјетском рату.

Био је ратни дописник, али и борац, што му је омогућило да стекне огромно искуство и скупи солидну грађу за своје писање.

Објавио је "Три приче и десет писама", "У наше вријеме" и "Прољећне бујице" на почетку своје ауторске каријере. Те књиге скренуле су пажњу на ново књижевно име.

Славу стиче романом "Сунце се поново рађа". То је био роман о људима "изгубљене генерације". Тако је означена генерација младих која је преживјела страхоте Првог свјетског рата и из њега понијела не само физичке него и душевне ожиљке.

Хемингвеј је написао романе "Збогом оружје", "Сњегови Килиманџара", "Имати и немати", а искуство из Шпанског грађанског рата преточио је у роман "За ким звона звоне".

Популарности овог романа допринијела је филмска верзија са Гаријем Купером и Ингрид Бергман у улогама Роберта Џордана и Марије.

Године 1950. изашао је роман "Преко ријеке, па у шуму", којег је критика прогласила најслабијим дјелом Ернеста Хемингвеја.

Убрзо Хемингвеј, у инат критичарима, објављује роман "Старац и море" и њиме задобија поново неподијељена признања критике, Пулицерову награду за књижевност, а 1954. године и Нобелову награду за књижевно дјело.

Када је осјетио да му здравље попушта и онемогућава живот какав је желио да живи - извршио је самоубиство.

Хемингвеј је био многострана личност са многим страстима и често се понашао неконвенционално.

У периоду док је био у Монтани, Хемингвеј је, наводно, живио са медвједом са којим је проводио пуно времена. Били су добри пријатељи, а знало се догодити да се писац напије и заспи поред медвједа.

Као провјерени обожавалац алкохола сматрао је да је најбоље потрошити сав новац на шампањац.

За Хемингвеја се причало да је био повезан са совјетским КГБ-ом и америчким ФБИ-јем.

Универзитет Јејл издао је публикацију у којој се наводи да је КГБ сарађивао са Хемингвејем за вријеме Стаљинове владавине. Према документима из те публикације, његово кодно име је, наводно, било "Арго".

Према тим тврдњама, Хемингвеј није могао да пружи Совјетима "ништа корисно".

Такође, амерички ФБИ је надзирао Хемингвеја, па су његови пријатељи тврдили да је посљедње године живота писац провео у параноји.

Послије се испоставило да је Хемингвеј био у праву када је тврдио да му неко прислушкује телефонске разговоре и чита пошту.

Наиме, ФБИ је годинама касније објавио спис у којем је потврђено да је Хемингвеј, према наредби недодирљивог шефа унутрашње безбједности САД Едгара Хувера, стављен на листу за праћење током четрдесетих година прошлог вијека.

Хемингвеј је био веома строг према себи док је писао. Једном новинару признао је да је роман "Збогом оружје" мијењао чак 39 пута.

Велики писац је често у разузданим ноћима узимао улогу барског разбијача. Излазио је у провод са својим пријатељем, такође чувеним писцем Џемсом Џојсом.

Џојс би упадао у невоље, а онда би долазио Хемингвеј, који је имао "тешку грађу и тешку руку", и млатио његове супарнике.

Ернест Хемингвеј је један од синонима за квалитетну и ангажовану књижевност. Живио је, писао и окончао живот - по својој вољи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.