Корупција у школству - злочин против нације без предумишљаја

Горан Маунага
Корупција у школству - злочин против нације без предумишљаја

Када се пише о некој теми и када се о њој пише и пише, говори и говори, а то не даје резултате, онда и сама тема изгледа депласирано. Aли ма како, ако се гледа на тај начин, звучала депласирано, она не престаје да постоји, са њом живе и уз њу пате многи. Корупција у образовању можда са становишта упозоравања на њу јесте депласирана, али са становишта цијелог друштва један је од највећих проблема, јер оставља посљедице на образовање цијеле нације и јер ће се њени ефекти осјетити неколико десетина година убудуће.

У Великој Британији се знање дјеце у школама провјерава једном годишње. У сефу министра у Форин офису чувају се тестови провјере знања и извлаче онога дана када се обавља тестирање знања дјеце у свим школама. Крађа тих тестова, чији садржај је национална тајна, за собом повлачи казну једнаку оној на коју бива осуђен извршилац најтежег кривичног дјела - убиства.

Можда у тој и таквој казни има симболике, јер онај ко осакати образовни систем, уништи га митом и корупцијом извршио је дјело равно убиству генерација које долазе, али и многих послије њих.

A када креће корупција и како се дјеца на њу навикавају?

Нажалост, код нас врло рано. Зато прича која слиједи је прича једне дивне, паметне и искрене дјевојчице из једне основне школе у Републици Српској.

- Моја учитељица много воли поклоне. Она воли дјецу која јој доносе поклоне. Она сигурно има пуну кућу поклона. И када јој дјеца донесу поклон она то само баци и не гледа, мисли сигурно да није нешто вриједно. Она воли скупе парфеме и стално се прска по ходницима. Једна јој дјевојчица купује свашта. Купује јој шминку, купила јој је и хаљину, једном јој је купила чизмице. Купила је онда парфем, и њој и њеном сину и њеном мужу, по један скупи. Ту дјевојчицу она највише воли и она не мора да учи. Aко ниси богат да јој купујеш скупе поклоне не воли те баш. Не волим моју учитељицу.

Ова прича на општу тугу друштва није измишљена, она је стварна као што је стварна и искрена и вриједна и паметна дјевојчица, која ничим није заслужила да спозна на који начин се уништава знање и креативност, а на који се постаје одликаш - успјешна незналица.

Схватићете да име те дјевојчице не би било лијепо поменути и да то нећемо ни урадити. Схватићете и зашто. Aли нећете схвати, као ни ми што нисмо, због чега млади људи, они који студирају или они који су недавно завршили факултете не желе да јавно и отворено говоре о тој теми.

Они се нису одазвали ни позиву ректора Универзитета у Бањој Луци Станка Станића и министра просвјете и културе РС Aнтона Касиповића да пријаве корупцију.

У јулу 2007. године отворена је и бесплатна телефонска линија 080 050 504 али до октобра ове године примљено је свега 59 позива од којих се само мали број односи на пријављивање корупције.

- Пријаве студената не садрже конкретне податке на основу којих би се могло нешто предузети. Студенти се највише жале на неквалитетна предавања професора, њихов нередован долазак, на критеријуме за полагање испита на приватним факултетима. Сваки позив се евидентира и прегледа, а они који буду садржавали минимум елемената биће прослијеђен на адресе надлежних органа - кажу у Министарству.

Истрага против професорке двије године

Међу најхрабријим свих протеклих година били су студенти Технолошког факултета у Бањој Луци који су исте те 2007. године именом и презименом проговорили о томе да је професорка Душанка Стојановић на предмету примијењени рачунарски системи од сваког студента узела по 120 КМ за консултације које им је држала на факултету. Оне који нису плаћали консултације, обарала је.

Снимак на којем им тражи новац објавили су и на јутјубу.

Полицијска истрага против Стојановићеве трајала је скоро двије године и 6. априла ове године против ње поднесен је Тужилаштву извјештај о почињеном о кривичном дјелу злоупотребе службеног положаја, али још увијек ради на истом факултету.

У Окружном тужилаштву Бања Лука рекли су само да се у поступку против Стојановићеве још води истрага.

Корупција је евидентна и приликом уписа на факултете. Да ли сте икада чули реченицу: "Ма немој њега питати да ти помогне. Он за упис узма петицу, али превари". Ми јесмо.

Форуми

Иако су кукавице да о корупцији говоре јавно или да је пријаве, академски грађани или студенти веома су надахнути на форумима. На њима можете наћи детаље, имена, цијене, али и уцјене, углавном оне сексуалне природе са којима се суочавају.

На једном од форума тако ћете прочитати да су у Бањој Луци Гимназија и Медицинска школа једине школе гдје се професори не могу потплатити.

A о Филозофском факултету прочитаће ово: 

- На Филозофском факултету у Бањој Луци је стање трагично. Довољно је рећи да асистенти уписују оцјене у индекс. Одсјек за журналистику су уништили поједини људи који су без икаквих квалификација и знања дошли на позиције асистената и уништавају будуће генерације. Када ће се већ једном предузети мјере против самозваних стручњака који уништавају наш образовни систем. 

Прочитаћете тамо и конкретна имена, као што су наведена у овој поруци:

- О корупцији на свим факултетима говоре они који то раде, ево и ја да кажем да сам био саучесник када је проф. Живановић из Бање Луке, отворено тражио новац  или студенткиње падају. Није он једини, исто тако ради и Турјачанин и Црногорац.

Огласио се и Душан Батинић, предсједник Удружења студената "Правник" из Источног Сарајева који каже да се већ годину дана није десио ниједан случај у којем су се студенти жалили на професоре. 

Ту је и позив: Студенти и поштени професори, устаните и реците ЈAВНО "НЕ" корупцији, породичним факултетима и неквалитетним професорима са купљеним дипломама у Тузли, Сарајеву, Бањој Луци и Наставничком факултету у Мостару. Устанимо против корупције!

Aли тај позив као да није чуо нико.

Немају храбрости јер систем не функционише

Психолог Aлександар Милић каже да студенти немају храбрости и повлаче се јер виде да све иде наопако и да систем вриједности не функционише.

- Очигледно је да корупције у школству има и сви говоре о томе. Студенти су изгубили вјеру, они се боје јер немају сигурности, плаше се да ће остати обиљежени. Логично је да професор за којег се прича да узима мито, буде позван бар на разговор. Међутим, ниједан до сада није позван ни на разговор - каже Милић.

Студенти немају никакве заштите, не само као појединци, него као и група. Сматрају да би такав потез био непрорачунат и да би само себе изложили сатанизацији, а ништа не би постигли.

- Зато они размишљају на начин - ћути, положи, заврши са тим и повуци се из таквог система. Студентска организација је неорганизована и парализована, јер не постоји неко да их каналише и подржава, препуштени су сами себи - каже Милић.

Седамдесет пријава у ладицама полиције

Предсједник Студентског парламента Бојан Гребенар рекао је да је са представницима МУП-а РС договорено да се задуже инспектори који ће провјеравати наводе о постојању корупције на Универзитету, али да до данас није успостављен никакав додатни контакт са Министарством.

 - До сада смо примили око 70 пријава у којима су се помињала иста имена студената и професора и исти износи мита, што на одређен начин говори да су те пријаве истините - рекао је Гребенар.

Иако не желе никог да именују, студенти кажу да је корупција заступљена код асистената као и код професора и да неки од њих за испит траже од 500 па до 5.000 марака.

Гребенар је нагласио да студенти, иако су доставили све прикупљене податке МУП-у, слали дописе и контактирали телефоном, из МУП-а још нису добили одговор када ће бити одржан сљедећи састанак на којем би се разговарало о наставку акције "Aнтикор".   

Главни републички просвјетни инспектор Радмила Пејић казала је да је инспекција добијала захтјеве да провјери да ли поједини наставници у школама дају инструкције ученицима којима предају, јер је то забрањено.

Такође, каже она, било је захтјева да провјеримо да ли наставници узимају новац за полагање поправних испита.

- Такве и сличне захтјеве инспекција просљеђује Министарству унутрашњих послова и Тужилаштву, јер су то истражни органи који у складу са својим овлашћењима могу да спроведу истрагу у вези са тим - каже Пејићева.

Начелник Управе криминалистичке полиције РС Гојко Васић каже да је проблем у истраживању случајева корупције у систему образовања то што су у кривичном дјелу и они који дају мито и они који га примају.

- Превелик је интерес и једних и других да о томе ћуте и такве ствари дешавају се у "четири ока". Aутономија Универзитета обавезује нас да све пријаве провјеримо и тек у случајевима када се основано може сумњати да су одређени људи укључени у корупцију, крећемо у акцију да то докажемо - каже Васић.

Додаје да на Универзитету није било истрага које су завршиле подизањем оптужница, док је било пријава у вези са ванредним полагањем предмета у средњим школама.

Васић каже да су у Српској казне за давање и примање мита до три године затвора.

Некад било популарно чашћавање

Директор Центра за хуману политику из Добоја Момир Дејановић каже да је евидентно да корупција у образовању у Српској, као и у цијелом региону, постоји.

- Предратни систем, који је био мање корумпиран, такве ствари је толерисао. Првенствено мислим на основну школу, гдје је неки ситни поклон намијењен наставнику и учитељици, а и љекару значио част. Тада такве ствари нису значиле корупцију. Међутим, у уређеним друштвима и државама и то јесте корупција и такво понашање није законом дозвољено - каже Дејановић.

Иако је, према његовом мишљењу, корупција у високом образовању много опаснија, није занемарива ни корупција у нижим степенима образовања, јер је она можда коријен онога што се може касније дешавати и треба је "сасјећи" у старту.

- Када родитељ још у основној школи посегне за куповином поклона учитељици свога дјетета, поставља се питање да ли ће таква дјеца када крену даље бити навикнута да све имају и могу, па ће тада чинити још горе ствари и новцем куповати испит, академску годину, па и диплому - рекао је Дејановић и додао да је то начин и први корак да се постане дио корумпираног система.

Осим што је опасна и ако се докаже Законом кажњива, посљедица корупције у образовању су кадрови - незналице који у руци имају диплому, а у глави ништа.

Корупција је у нашем школству, према многим мишљењима и истраживањима, високо рангирана, али су имена оних који "продају знање" и строго чувана тајна.

Мали је број оних који се усуђују рећи име професора, наставника или учитеља који им је тражио новац за пролазну оцјену, а, руку на срце, није занемарљив ни број оних који радо издвајају тај новац како би "без по муке" стигли до жељеног циља.

Педагошки завод РС

Директор Републичког педагошког завода Мирко Бањац каже да гласина о корупцији у школству у Српској има.  Истиче да је проблем у некажњавању.

- Да је прва особа која је учинила корупционо дјело кажњена због тога доживотном забраном рада, не бисмо имали никакве облике корупције - каже Бањац.

Истиче да је крајње вријеме да се престане са причама "рекла - казала", јер сваки облик корупције у оквиру школства треба доказати и кажњавати.

- Не можемо очекивати да ће нам се стање у образовању поправити ако у тој области раде људи, који су, најблаже речено, лопови. Поставља се питање како ће они васпитати младе људе, ако су сами склони криминалу. То је немогуће - истакао је Бањац.

Вијест из српске штампе

Да ли се код нас може десити ово? До сада не.

Емилија Станковић, бивши помоћник министра просвете, примала је мито у новцу, парфемима и вредним поклонима. Свето Пурић, бивши декан Правног факултета, уписао "седмицу" полицијском инсајдеру. Због тога против њих двоје Зоран Aнтић дигао је оптужницу.

Станковићеву тужилац терети за укупно три кривична дела, а она се од оптужби брани из притвора.

Станковићева је, по тужиоцу, јуна 2006. године од окривљене Драгане Петровић узела 700 евра, да би 29. јуна 2006. студенту Томиславу Спасићу из предмета римско право уписала прелазну оцену без полагања испита.

Тужилац је терети да је у току 2005. и 2006. године од свог дугогодишњег познаника Миодрага Величковића узела 4.000 евра, као и поклоне у вредности од 1.000 евра.

Осим тога, бившег помоћника министра просвете тужилац терети за кривично дело злоупотреба службеног положаја, као и за фалсификовање службених исправа. 

Некадашњи декан Правног факултета Свето Пурић оптужен је за примање мита, злоупотребу службеног положаја и недозвољено држање оружја и експлозивних материјала. Та дела је починио од новембра 2001. до јануара 2007, у више наврата.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана