Исповијест породице Вукмановић из Дервенте: Шведске службе су нам одузеле унучад VIDEO

Милош Васиљевић
Foto: Д. Поздеровић

Институције Шведске одузеле су нам троје унучади: Едвина, Ајну и Ајдина, прије више од три године и од тада их нисмо видјели, нити знамо гдје се од тада налазе и у каквим условима одрастају.

Наводе ово у болној исповијести за “Глас Српске” Сенада и Славко Вукмановић из Дервенте који након смрти кћерке Слађане Сандре 2021. године, воде донкихотовску борбу против шведских власти и социјалних служби ове скандинавске земље да поврате највеће благо које имају, а то су им унучад. Нажалост безуспјешно.

Под чудним околностима остали су без унучади, а филмска прича са тужним крајем породице Вукмановић почиње када се њихова кћерка Слађана Сандра приликом рођења близанаца вербално сукобила са особљем болнице у Шведској прије четири године. Тамошње социјалне службе одузеле су јој након тога дјецу са образложењем да она није способна да води рачуна о њима. У прихватилишту њих само повремено може видјети отац, док дјед и баба са њима немају никакав контакт.

Више од 30 година Вукмановићи живе у Шведској, а њихов кошмар почиње када им је кћерку на улици ударио аутомобил. Тада је имала десет година. Вукмановићи причају за “Глас” да се опоравила након свих недаћа и почела да живи свој живот. Славко прича да је саобраћајна несрећа оставила посљедице, често се замарала, психички и физички.

- На другој години факултета удала се за зета родом из Травника са којим је имала одличан брак. Прво је родила Едвина који ускоро пуни шест година у и све је било супер. Након тога је поново затрудњела, али прије него што ће родити близанце Ајну и Ајдина лоше се осјећала, имала је висок притисак - почиње причу Славко док грашке зноја иду низ лице.

Према његовим ријечима, у Шведској је такав закон да ако особље из здравствене установе примијети или нешто посумња или процијени да особа није подобна за одгајање дјеце, одмах се јављају служби сличној нашим центрима за социјални рад.

-  У седмом мјесецу трудноће дошла је у породилиште и рекли су јој да мора да се породи, а она је мислила да је то прерано. Тада је имала препирку са особљем и они су посумњали да она има, како су навели, нешто против дјеце. Међутим, није то било у питању него јој персонал није одговарао. Била је уплашена. Успавали су је и на царски рез породили у септембру 2019. године, након чега су из болнице случај пријавили социјалним службама. Њихова прича је била да она није способна са буде са дјецом, али ништа конкретно нису навели, нису имали никакав доказ - рекао је Славко.

Како каже, у тој земљи коју неки и зову државом благостања и није баш све идеално, што су они најбоље осјетили на својој кожи.

- Можеш да причаш шта хоћеш, али ако они нешто кажу тако мора бити. Изашла је из болнице, али су је недуго након тога из тих служби звали на разговор и то је на њу утицало, била је забринута. Пошто је добро познавала како социјалне службе раде, плашила се да ће им одузели дјецу. То се и догодило. Рекли су јој да Едвин, Ајна и Ајдин са родитељима иду у установу на два мјесеца на процјењивање како фамилија функционише након чега су сви враћени кући – казао је Вукмановић.

Највећи проблем настаје када недуго након тога социјалне службе зову полицију и тада почиње нови заплет, који ће, потврдило се, бити кобан.

- Кад су изашли, зет, кћерка и дјеца дошли су код нас кући у Шведској. Након тога су три мјесеца били у БиХ и када су се вратили назад у Шведску стигао је позив од суда да морају да се јаве са објашњењем да морају да им одузму дјецу. Када је дошао позив, она је била уплашена, под стресом, а кад се ближио дан одласка на суд имала је све више психичких проблема – рекао је Славко.

На крају није имала снаге да оде на суд, а два дана касније, полиција у цивилу, у десет часова навече дошла им је на врата са намјером да одузму дјецу. То се и догодило. Све се догађало у породичној кући Славка и Сенаде.

- На врата су покуцали полицајци, али нисам хтио да их пустим унутра. Када су видјели да не желим да се склоним, два полицајца су се одмакла и чуо сам да зову појачање. Након тога је дошло још  пет полицијских аута. Опколили су цијелу кућу, био је ту и преговарач као да ми држимо неке таоце, а не своје унуке. Освијетлили су комплетну кућу и онда су разбили врата. Ушло их је пет-шест, а један од њих је ударио кћерку у стомак иако је тада била трудна са четвртим дјететом - рекао је Славко.

Те ноћи су им отели унучад и уништили живот.

- Одвела су их што је за дјецу био велики шок. Навели су да је наша кћерка пружала отпор. Њу су одвели у полицију и тек сутрадан пустили. Дјецу су одвели и задржали у том прихватилишту. Зету су дозволили да дјецу виђа сваки мјесец дана – рекао је Славко.

Трудна Слађана Сандра враћа се након тога у БиХ и борави у Дервенти. Порађа се у Републици Српској и добија кћерку Елу. Плашила се да ће јој службе одузети и њу и зато је боравила у отаџбини.

-  Боравећи у Дервенти једног дана јој је позлило, утврђено је да има упалу мозга. Хитна помоћ ју је одвезла прво за Добој, касније и Бањалуку гдје је умрла. Увјерен сам да се све догодило због трауме коју је доживјела - рекао је Вукмановић и додао је кћерку сахранио у Шведској.

Мала Ела је остала у БиХ код зетових родитеља, али остало троје дјеце и даље је у прихватилишту.

-  Посљедњи пут смо их видјели у мају 2020. године, односно у ноћи када су их одвели – истакао је Славко.

Сенада Вукмановић наглашава да су преживјели кошмар, а стравично је било гледати како су однијели бебе са девет мјесеци и тврди да то Шведска ради намјенски и да ту нису чиста посла

- Држава издваја јако пуно пара за то збрињавање и тако отвара нова радна мјеста. Они гледају дјецу кроз новац. По закону, када дјеца постану пунољетна, одлучују шта даље. Отац их и даље повремено виђа, али ми као баба и дјед се не смијемо приближити дјеци, чак ни да их чујемо телефоном - кроз сузе прича Сенада.

Тамошње институције уништиле су им породицу.

- Они нама не дају да кажемо ријеч, нити нас је полиција звала, нити смијемо да контактирамо адвоката, нити социјалне службе, јер тврде да дјед и баба нису породица нити родбина него су то само отац и мајка. Чак су својевремено предлагали зету да остави кћерку, јер је наводно нестабилна, да је одбаци, а он то није хтио. Адвокат му је рекао да се мора развести од ње, заборавити на пунца и пуницу. Није пристао - рекла је Сенада.

Славко и Сенада и даље живе на релацији Дервента - Шведска и свјесни су да ће веома тешко моћи да побиједе систем у тој скандинавској земљи, али су жељели да за трагичну причу о њиховој кћерки и унуцима сазна јавност у БиХ.

Тиња нада

Како каже Славко Вукмановић, још тиња нада да ће дјецу вратити назад.

 - Увијек има наде, али они траже од зета да се одрекне да је старатељ, али он на то никад неће пристати. Дјеца имају и шведско и држављанство БиХ. Они кажу да смо моја супруга и ја опасни, зато што их нисмо подржали кад је требало да одузму дјецу – рекао је Вукмановић те додао да је размишљао и да тужи систем, али су му сугерисали да би то била безуспјешна работа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана