Феномен Николе Тесле у поп култури: Ултимативни херој свих штребера

Бранислав Предојевић
Феномен Николе Тесле у поп култури: Ултимативни херој свих штребера

Никола Тесла присутан је већ деценијама у поп култури на много различитих начина, иако његов значај није ни близу утицаја неких других научних имена, која су кроз умјетничке приказе својом славом у великој мјери превазишла свој утицај током живота и каријере.

Аутора књиге “Тесла: проналазач модерног”, америчког писца Ричарда Мансона такође је занимао овај несклад између дјела и популарности чувеног научника.

- Сам  Тесла познат је као генијални особењак, чак и визионар. Лари Пејџ, оснивач “Гугла”, хвали Теслу као “хероја”. Компанија и аутомобили Илона Маска носе Теслино име. Предузетници као што су Пејџ и Маск, милијардери и врхунски проналазачи, наводе Теслу као човјека који је покренуо ново доба електрицитета, радија и роботике. Сматрају га проналазачем над проналазачима, неком врстом легенде и визионара модерног доба. Теслини електромотори покрећу кућне апарате и фабрике, и опште је прихваћено мишљење да је он човјек који је у великој мјери научно “измислио” 20. и 21. вијек па зашто је онда Томас Едисон славнији од њега? Зашто Гуљелма Марконија јавност сматра творцем радија, иако је Врховни суд САД пресудио да Теслин патент први описује систем бежичног преноса сигнала на велике даљине. Да ли је Тесла потцијењени геније или је платио мјеру сопственог имиџа? Да ли је његово лично особењаштво засјенило његову генијалност – запитао се Мансон у свој књизи

И стварно се мора поставити питање да ли је Мансон у праву. Да ли је рецимо моћ Холивуда, вјешт маркетинг или добар однос са ауторима поп културе, одговоран за то што данас, рецимо Стив Џобс или Бил Гејтс важе за велике научне умове, иако у принципу, нису ништа конкретно изумјели, већ су туђе изуме упаковали, а потом продали, мора се признати, на стварно импресиван начин. 

Глобална икона

Објективно гледано, то је у великој мјери истина, јер Теслин аскетски поглед на свијет и одбацивање материјалног у корист интелектуалног и духовног богатства, није претјерано добра препорука за Холивуд, који више воли класичне “амерички сан приче” о успону од ничег до славе и богатства, све са срећним крајем и величања норми либералног капитализма и демократије “Made in USA”, од стране главног протагонисте.

Усамљенички живот без породице, уз бројне личне опсесије и за ширу јавност прилично чудно понашање, губљење патената у корист конкурената и мањак практичног смисла за бизнис, нису баш препорука за грађења класичних биографских прича у филмској умјетности. Истина, Тесла је имао бројна филмска појављивања, али су се она више уклапала у бизарније одјељке поп културе од хорора преко стрипа до СФ-а, која нису близу масовног укуса најшире публике.

Занимљиво је да већина биографа истиче да је Тесла био љубитељ филма. Одлазио је у биоскоп, некада би гледао и три представе, а један од његових омиљених филмова је био управо чувени хорор “Франкенштајнова млада”, наводно јер је њему била блиска идеја да човјек може да направи сам себи жену од електрицитета. 

Филозоф, есејиста и заљубљеник у филм Никола Танасић о односу према Тесли као феномену каже да треба разликовати Теслу као поп-културни феномен и као феномен историје науке.

- Као феномен историје науке, Тесла је један великан људске мисли, он изазива фасцинацију на исти начин како то чине Галилеј, Њутн, Ајнштајн. Он је фигура која ће увек привлачити све људе који су заинтересовани за науку и технолошки развој, без обзира на то да ли су то Турци, Украјинци, Јапанци или Кинези. Можемо да видимо колико оријенталних туриста из источњачких земаља воле да посећују “Музеј Николе Тесле” и колико им је то занимљиво.  С друге стране, као поп-културни феномен имамо Теслу који је себе градио као фигуру суперзвезде, као некога ко је штрчао, како је привлачио пажњу, како се облачио. Он је у исто време био и шармер и господин, веома се добро сналазио у социјалним приликама, али је имао и те своје бубице преко којих је демонстрирао да не држи претерано до њиховог мишљења и у том смислу је заиста једна поп-културна икона - сматра Танасић.

Познати писац, сценариста и преводилац Горан Скробоња који је Теслин рад искористио за стварање романа алтернативне фантастике “Човек који је убио Теслу” и “Сва Теслина дјеца”, каже да је Тесла велики феномен.

- Он је феномен, не само на филму, него у свим видовима популарне културе, филм је наравно најпроминентнији, али га има и у књигама и у стриповима.  Постоји друштвена игра “Рат струја”, где имате улогу Тесле или Едисона, тако да је очигледно да оно што је Тесла постигао за свог живота јесте толико велико, свеобухватно и битно за човечанство као целину, да он остаје феномен који неће нестати - каже Скробоња.

Са Скробоњиним ставом слаже се и Танасић који дефинитивно тврди да је Тесла икона глобалне поп културе.

- Тесла као икона глобалне културе је неко ко је прави громобран за теорије завере, паранормалне теорије и маштарије, и није изненађујуће што се он просто појављује као фигура, као научнофантастични бренд у различитим делима фикције која немају никакве претензије да буду биографски и историјски релевантна. И то нас не треба да изненади, јер поготово америчка филмографија, која ту доминира, нема ту врсту пијетета према историјским личностима. То је филмографија која сними Линколна као ловца на вампире, па зашто један од тих вампира не би могао да буде и Тесла - каже Танасић.

Божовић и Боуви 

Филм “Тајна Николе Тесле” у режији Крсте Папића, једини је биографски филм снимљен у југословенској кинематографији. Теслу је играо млади Петар Божовић и његова одлична рола је и данас свакако једна од најважнијих и најбољих портрета Тесле на филму. Касније је по филму снимљена и мање успјела серија у којој Теслу игра Раде Шербеџија. Сам филм је покушао да у класичном биографском маниру ухвати везу између Тесле као научника и његовог уплива на народну и националну митологију, посебно на простору Балкана у 20. вијеку, али је сам филм наравно био ограничен буџетом и друштвеним уређењем времена у којем је снимљен. Занимљиво је да је Џеј Пи Моргана, једног од Теслин мецена, играо велики Орсон Велс, а сам Божовић је много касније у једном интервјуу признао да ову ролу издваја као једну од најважнијих у каријери.

- Увијек истичем као посебно моје играње Николе Тесле. Филм у коме сам играо са странцима, Американцима, као што су Орсон Велс и Денис Патрик... Али, није ствар била у томе, него у уживљавању у тај лик. Ја сам се, што кажу неки моји пријатељи, измијенио изнутра, почео сам да живим тим животом. Нити сам излазио с екипом ноћу нити сам пио. Ништа! Почео сам да размишљам тако, а онда сам схватио да су моје вијуге мале за таквог генија. Одлучио сам да не робујем једној улози и нисам дозволио да ми она промијени живот. Нисам то себи дозволио. Ипак, мој омиљени редитељ с којим сам доста филмова снимио Живко Николић ми је једном приликом рекао да је то најбоља улога на нашем филму - навео је великан нашег глумишта.

У  холивудској индустрији можда најбољи приказ Тесле дао је Кристофер Нолан, један од највећих редитеља данашњице, који је у свом одличном филму “Престиж” искористио Теслу као споредног лика који помаже једном од мађионичара да изведе компликован трик. Теслу у овом филму игра Дејвид Боуви и легендарни музичар, који је вјешто искористио сопствени статус поп феномена, доста сличан Теслином, да направи врло увјерљив приказ свог лика као човјека и научника испред свог времена.

Конфликт Тесле, Едисона и Вестингхауса тема је филма “Рат струја” који је изашао 2017, али није одмакао даље од општеприхваћеног приказа Тесле као европског чудака, који не схвата важност пословног дијела посла и који због тога у овом остварењу чак копа канале да би преживио.

Холивуд

Теслин рад и име коришћени су у Дизнијевом СФ филму “Tomorrowland”, који се бави земљом која на нашој планети постоји у неком паралелном свијету, а функција јој је да буде уточиште које ће промијенити судбину човјечанства путем науке и открића Теслиног генија. Колико је то овом свијету помогло говори податак да је овај филм режисера Бреда Бирда, једна од највећих катастрофа на кино благајнама у историји Дизнија. Прошле године изашао је филм “Тесла”, у којем га игра Итан Хоук и који је научника више представљао у реалнијој слици, али ни он није близу квалитетног биографског филма какав Теслин лик и дјело заслужују, јер је просто речено, лош, конфузан и врло експерименталан филм у жанровском смислу, уз не баш успјело комбиновање документарних, играних па чак и водвиљских елемента у режисерском рукопису.

Поред познатих филмова, Тесла се појављује и у великом броју серија. Од једне од најпознатијих канадских серија “Мердокове мистерије” у којој се детектив Мердок обраћа за помоћ Тесли, који у том тренутку ради у Торонту на увођењу наизмјеничне струје. Затим се појављује у популарној серији “Доктор Ху”, гдје у епизоди под насловом “Теслина ноћ терора”, генијалног научника игра хрватски глумац Горан Вишњић. У серији “Sanctuary” измишљена верзија Тесле трансформисана је у полу-вампира као резултат инјекције вампирске крви, док је једној епизоди ХБО-ове серије “Funny or Die”, назване “Пијана историја”, један од ликова у алкохолисаном стању прича причу о животу Николе Тесле и сусретима са Едисоном. Теслу  је глумио је Џон Рајли, док је Едисона тумачио Криспин Гловер. Ово наравно нису једина појављивања Тесле на телевизији, иако се нико од њих није претјерано прославио, што говори довољно какве су остале ТВ-верзије приказа српског генија.

 

Признања

Поменути Теслин биограф Ричард Мансон у својој књизи назива српског научника “херојем свих штребера”, што није далеко од истине, јер његова размишљања, понашање и само дјело, дјелује као претеча гиковске филозофије, по којој је опсесивна посвећеност науци, важнија од приватног живота и друштвеног утицаја у стварном животу.

Рефлексија поп културе на лик и дјело донекле одговара тој филозофији штреберског погледа на свијет, али она свакако није пресудна, што је Тесла остао у сјени неких других научних имена, када је у питању умјетнички третман његовог живота.

Једноставно, речено, и то се на неки начин уклапа у његову животну судбину, да буде изван свих општепопуларних друштвених токова, у усамљеничкој мисији стварања дјела које превазилази стандарде свог и многих будућих времена.

Добра вијест је да се и ова ситуација полако мијења у корист српског генија. Америка је недавно Теслу ставила на поштанску марку, отворен је и музеј у његовој лабораторији на Лонг Исланду, широм свијета снимају се квалитетни документарни филмови о његовом животу и дјелу, издате су десетине озбиљних књига, које се објективно баве његовим радом, а не псеудонаучним теоријама завјере, питање је и дана када ће добити достојан биографски филм  у озбиљној продукцији и од стране великог ауторског филма.

Укратко, вријеме је да и глобална поп култура схвати да је херој свих штребера, у ствари херој свих нас, макар као човјек, који је својим радом поставио темеље модерне цивилизације, не тражећи од исте ништа, па чак ни давно заслужено признање.

Тесла у пјесми

Никола Тесла доста је боље прошао у музичкој него у филмској поп култури. О њему је написана одлична нумера “Тесла” америчког бенда “ Thei Might Be Giants “, који се појављује на њиховом албуму “Nanoboots” из 2013. По њему је назван амерички хард рок бенд “Тесла”, чији су се чланови неколико пута позивали на његов живот и дјела, попут дебитантског албума ““Mechanical Resonance” “ (1986), другог албума “The Great Radio controversy” (1989) и пјесме “Edison's Medicine” са њиховог албума “Pshihotic Supper” из 1991. Пјесма “Tesla Girls” била је сингл одличног енглеског електро поп бенда “Orchestra Maneuvers in the Dark” из 1984.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана