Беби блуз квари најљепше дане

Цвија Мркоњић
Беби блуз квари најљепше дане

Рађање дјетета и бабине су период значајних биолошких, психолошких и социјалних промјена за сваку жену. Постнатална, односно постпорођајна депресија или такозвани "беби блуз" је поремећај који изазива депресивно расположење, а појављује се код одређеног броја жена током првих шест мјесеци након порода.

Ова врста депресије може се лијечити лијековима и психотерапијом, а оним женама које мисле да болују од овог поремећаја савјетује се обавезно јављање љекару.

Амерички научници су доказали да и очеви, додуше у далеко мањем броју, имају симптоме постпорођајне депресије, што показује да и мушкарци воде борбу са овим поремећајем.

Дуготрајни ефекти постпорођајне депресије

Према подацима Универзитетске болнице - Клинички центар у Бањалуци, од постпорођајне депресије често оболијевају и жене у РС. Током прошле године у Клиници за психијатрију лијечена су четири пацијента због постнаталне депресије, а амбулантном лијечењу било је подвргнуто 14 пацијената.

- Постпорођајна или постнатална депресија се не разликује много од депресије у другим периодима живота жене у смислу симптоматологије и лијечења. Психолошке и психосоцијалне интервенције су третман избора и могу бити усмјерене на жену, релацију између жене и њеног партнера, релацију мајка - дијете и/или породицу и њен социјални контекст - наводи психијатар Мирјана Мишковић.

Додаје да је у случају тешких депресивних реакција неопходно укључити и лијекове, антидепресиве и анксиолитике, те да у тој ситуацији жена мора престати и да доји бебу.

- Постпорођајна депресија има дуготрајне ефекте не само на жену, већ и на њен однос са дјететом и партнером. Многобројне студије указују на негативне ефекте депресије на психолошки развој новорођенчета и интеракцију мајка - дијете, нарочито уколико депресија траје дуже, а не лијечи се - наводи психијатар.

Према њеним ријечима, када жена оболи од депресије, и очеви су суочени са болешћу супруге и њеном немогућношћу да се брине за дијете, а и сами су суочени са изазовом који доноси долазак новог члана породице.

Психосоцијалне интервенције и психолошка терапија која пружа подршку су неопходне у кризној ситуацији свим члановима како би била превазиђена болест супруге и успостављена хармонична породична динамика.

Симптоми поремећаја

У бањалучком Дому здравља су потврдили да су се сусретали са случајевима породиља које су се бориле са постпорођајном депресијом, те су нагласили да је након порођаја овај поремећај и до четири пута чешћи него у другим периодима живота жене.

- Од постпорођајне депресије чешће оболијевају жене млађе од 20 година, нижег образовног статуса, лошијег материјалног стања, жене које су често изложене стресу те породиље које немају брачну и социјалну подршку - кажу у Центру за ментално здравље Бањалука.

Истичу да су симптоми постнаталне депресије несаница или слабији сан, туга, безвољност, раздражљивост, губитак или појачање апетита, песимистичан поглед на будућност, пад концентрације и суицидалне идеје.

- Превенција се састоји у обуци патронажних сестара, доктора породичне медицине, штампању брошура за породиље и спровођењу постер кампања на акушерским одјељењима - поручују у Центру за ментално здравље.

Додају да би у сврху превенције могла бити формирана и телефонска линија путем које би била омогућена психолошка и психијатријска супервизија, нарочито за рурална подручја.

Први дани након порођаја

"Беби блуз", односно постпорођајна туга јавља се код 80 до 90 одсто жена у првим данима након порођаја. Мајка може осјећати нагле промјене расположења, плакати без разлога и бити нестрпљива, раздражљива, немирна, те може осјећати усамљеност и тугу. Ова појава може трајати од неколико часова до мјесец након порођаја и обично се не лијечи, а често помаже разговор са другим младим мамама као и подршка породице и пријатеља.

Постпорођајна психоза ријетка, али озбиљна болест

Постнатална депресија се може јавити и неколико мјесеци након рођења дјетета, не мора се нужно јавити након рођења првог дјетета, већ и након другог или трећег порођаја.

Осјећања су слична као код постпорођајне туге, али много израженија и обољеле жене често нису способне да обављају свакодневне обавезе.

Постпорођајна психоза је ријетка, али озбиљна ментална болест. Јавља се у једном до два случаја од 1.000 и обично почиње унутар шест седмица од порођаја. Већу вјероватноћу да оболе имају жене са биполарним или другом шизоафективним поремећајем. Болест се може нагло појавити. Жена може изгубити додир са стварношћу, имати аудиторне халуцинације, односно чути нешто што не постоји или видјети нешто другачије него што заиста јесте. Визуелне халуцинације, када особа види нешто што не постоји, су ријетке.

Међу друге симптоме убраја се несаница, нервоза и љутња, чудна осјећања и понашање. Породиље обољеле од постнаталне психозе морају одмах бити послате на лијечење и у скоро свим случајевима морају узимати лијекове. Понекад их је чак неопходно и хоспитализовати уколико постоји опасност да би могле повриједити себе или неког другог.

И новопечене очеве муче црне мисли

Постпорођајну депресију друштво генерално сматра женским здравственим проблемом, али ова болест погађа и тате. Истраживање спроведено 2010. године и објављено у америчком магазину "Јама" показало је да један од десет очева доживљава симптоме постпорођајне депресије.

- Заблуда је да морате имати материцу да бисте патили од постнаталне депресије - каже директор Центра за постпорођајни стрес у Њу Џерсију у Пенсилванији Карен Клејман.

Она тврди да је мушкарцима једнако тешко признати да имају постнаталну депресију као и затражити помоћ за рак дојке, јер се плаше да ће их друштво стигматизовати.

Овај поремећај се такође не мора испољити на исти начин као код жена, а окидач обично буде мајчин повратак на посао, па се улоге родитеља мијењају јер отац добија нова задужења и одговорности.

Паровима се савјетује да још на почетку трудноће разговарају и добро се припреме за долазак принове, те да се унапријед договоре о дужностима и улогама и омогуће једно другом вријеме за одмор и бригу о себи.

Фактори

Друштвени фактори као и само ново искуство родитеља играју много већу улогу у постпорођајној депресији од дисбаланса хормона код жене. Финансијски аспект један је од кључних узрочника постпорођајне депресије код мушкараца, јер се претежно од њих очекује да обезбиједе средства за породицу. Ту су и промјене у динамици односа међу паровима, због којих се очеви понекад осјећају запостављено или преоптерећено. Ако мушкарац пати од постпорођајне депресије, овакви проблеми могли би само додатно да подигну тензију и натјерају га да се још више повуче у себе.

Чедоморство

Психијатри упозоравају да нису ријетки случајеви да мајка која пати од постнаталне депресије убије дијете из освете партнеру. Породиље се налазе у кризи која узрокује депресију, психозу, дезоријентисаност и губитак контакта са стварношћу, што неријетко води у злочин. Стања ових жена карактерише неуравнотеженост полних хормона у организму, што их чини изузетно рањивим и нетолерантним, а тада и најмањи повод може код породиља изазвати окрутан чин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана