Испод друге фреске „скриваo“ се 400 година: Све што треба да знате о „Белом Анђелу“ из Милешеве

Смјештен на реци Милешевици у Пријепољу, бијел као пахуља у децембарској ноћи, манастир Милешева представља једно од најзначајнијих дјела архитектуре у средњовјековној Србији. Ова задужбина краља Стефана Владислава је изграђена током прве половине 13. вијека у рашком стилу.

Интересантно је да је - поред тога што је сахрањен - ктитор и краљ Стефан Владислав, у једном тренутку дозидао спољашњу припрату и у њу положио кости свог стрица Светог Саве. Он је овде почивао све до 1594. године, када су Турци ријешили да их однесу на Врачар и тамо спале. Међутим, детаљ или чињеница по ком се овај манастир истиче највише јесте једна од његових фресака, по имену "Бели анђео", пише "Национална географија Србија".

Рад непознатог аутора припада деijлу композиције "Мироснице на Христовом гробу" у цркви Вазнесења Христовог. Поред тога што је једна од најпознатијих у Србији, она се сврстава и у ред највећих остварења европског сликарства позног средњег вијека - са архангелом Гаврилом раширених крила, док сједи обучен у бијелом хитону на великом камену и женама прстом показује ка Христовом гробу тј. мјесту васкрснућа.

Како је овде представљен као гласник Христовог васкресња у које вјерују хришћански вјерници, фреска је постала синоним за наду, спасење и чуда уопште. Оно што је такође необично, а везано за ову фреску јесте да је "Бели анђео" насликан тако да посјетиоце из било ког угла гледа директно у очи.

Мало позната чињеница је и да је она од 16. па све до 20. века била скривена од очију, тако што је преко ње насликана друга фреска. „Бели анђео“ је своје лице показао приликом рестаурације манастира и од тада не престаје да интригира јавност својим складом који асоцира на мир и разумијевање. С тим у вези је 1963. године постао дио кадрова који је обележио први сателитски пренос сигнала Телстар између Европе и Америке.

Енглески археолог и новинар сер Артур Еванс крајем 19. века тврдио како ништа што су ренесансни мајстори створили не може да се пореди са љепотом „Белог Анђела“ из Милешеве, док је француска историчарка Тања Велманс, вијек касније, тврдила да је ренесансна умјетност почела да се развија у Милешеви. 

Повезани текст:

Данас је Сабор Светог архангела Гаврила, најбољи дан за нови почетак

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.