Матеј Лаховник, о искуствима Словеније у борби против инфлације: Трговци ће морати да смање марже

Према ријечима Лаховника, који је тренутно и члан Стратешког савјета за макроекономска питања Владе Словеније, увођењем такозване корпе производа, коју чине одређене животне намирнице и јавним објављивањем цијена тих артикала у свим трговачким ланцима, натјерала је трговце да снизе цијене, како би остали конкурентни.

ГЛАС: Можете ли појаснити како у пракси све то изгледа?

ЛАХОВНИК: Ово је био покушај Владе Словеније, да колико-толико очува животни стандард грађана. Министарство за пољопривреду утврдило је шта с­ве тачно чини ту корпу производа и донијело је одлуку да се цијене тих производа, основних животних намирница, прате, “мјере” и објављују на интернету. И то се ради на мјесечном нивоу. Унајмљена је једна компанија која све то прати и објављује. Тачно се зна који су то производи и у којим количинама.

Трговци су се након великог публицитета који је направљен у вези са овим врло брзо прилагодили. Грађани су након тога тачно знали у којим трговачким ланцима су најјефтинији одређени производ. Трговци су онда били принуђени да прате конкуренцију и своје цијене прилагођавају, односно снижавају. То је у коначници и довело до ових резултата, да су цијене одређених прехрамбених производа из поменуте корпе значајно пале.

ГЛАС: Шта статистички подаци показују?      

ЛАХОВНИК: Према тим подацима, производи из те корпе су стварно значајно појефтинили, али проблем јесте то што су сви остали артикли остали скупи. Они се и даље продају по високим трговачким маржама. Када се подвуче црта може се видјети да је због тог инфлација и даље остала на високом нивоу и велики је проблем како за грађане, тако и привреду. Како грађани купују различите производе, не само из поменуте корпе, то значи да се и даље издваја значајан дио новца за храну. Ријетки су они који купују само производе из ове корпе, а ако то којим случајем неко и ради, гледано са те трошковне стране онда све ово има и смисла. Када се одређивало шта би требало чинити ову корпу, процјењивало се шта то просјечни Словенац најчешће купује и троши од прехрамбених намирница из мјесеца у мјесец. Али типични потрошач је теоретска категорија. У стварности се то тешко може одредити.

ГЛАС: Значи ово није довело до пада инфлације?

ЛАХОВНИК: Не. Као што сам већ поменуо и даље се велики дио производа продаје по високим цијенама. Ипак, највећи проблем, када је у питању инфлација у Словенији, нису високе цијене хране, него цијене монополног сектора као што су комуналне услуге, струја, гас. Наравно ту је и грађевински сектор, гдје су такође много више цијене, а што је резултат и виших цијена радне снаге. Нема довољно радника, сви их траже.

Балкански базен је већ готово празан. Они који знају неки страни језик, радије одлазе у Аустрију или Њемачку. Због тога се привредници све више окрећу радницима из Индије, Непала или Филипина.

Када томе додамо и енергетске проблеме, односно високе цијене нафте и гаса, што је резултат смањена производних квота од стране Русије и Саудијске Арабије, све то чини наш свакодневни живот све скупљим. То је у ствари највећи проблем.

Када су у питању цијене у трговинама оно што је добро јесте то да, бар када је у питању Словенија, влада велика конкуренција и само то може довести до пада цијена, а не никакве владине мјере.     

ГЛАС: Значи трговци су схватили да уколико желе да опстану на тржишту и очувају досадашњи промет у овако кризним временима морају снижавати своје марже.

ЛАХОВНИК: Трговци нису блесави. Далеко од тога. Они су у свему овом видјели добру маркетиншку прилику, јер се на овај начин могу бесплатно промовисати. Ако буде објављено да је у неком трговачком ланцу нешто појефтинило сви ће ићи тамо куповати. Многи су се овдје знали нашалити па рећи како ће марже на производе из поменуте корпе бити смањене на нулу па чак и да ће бити негативне.  

ГЛАС: Која је логика за тако нешто, да не буде трговачке марже?

ЛАХОВНИК: Па на тај начин се код потрошача ствара утисак да је у неком од трговачких ланаца или маркета све јефтино, што наравно није случај и није тачно. Када одете у један такав трговачки центар, да купите нешто повољније, ви нећете у своју корпу убацити само то већ ћете купити и ствари на којима су марже и даље високе.

То је та логика и психологија трговаца. Ниже цијене важе само за поменуту корпу и трговци веома пазе колике су им оне у односу на конкуренцију. Зато се и не може рећи да су цијене прехрамбених производа у Словенији ниже за 50 одсто у односу на неки ранији период. То важи само за тачну количину одређених производа, за све остало не. Сваки потрошач може да бира шта ће куповати. Ако неко може живјети само купујући производе из поменуте корпе, онда може имати значајне уштеде.

ГЛАС: Колико и ово говори да трговци раде са великим маржама?

ЛАХОВНИК: Већина трговаца је схватила ово и прихватила ову игру, да им је добро да снижавају цијене производа из ове корпе. Да сам ја трговац, радио бих и са негативном маржом. Зашто? Како сам већ поменуо, на тај начин би имао бесплатну промоцију. А код свих осталих производа може се онда подићи маржа, јер се она не мјери и не контролише. Она тренутно износи између 20 и 30 одсто код класичних трговаца, док је код оних дисконтних нешто мања.

ГЛАС: Шта очекујете од наредног периода?

ЛАХОВНИК: Иако подаци указују да раст прихода од ПДВ-а реална потрошња пада. Мислим да то и трговци виде и осјете, тако да ће бити принуђени да због тог пада куповне моћи грађана крену са снижавањем цијена свих производа, уколико желе очувати своје пословање, односно досадашњи тржишни удио. Нема друге, људи имају све мање новца. 

Грађани Словеније у протеклом периоду су одлазили у Италију како би купили одређене намирнице или у Аустрију. Значи није им било тешко да оду тамо гдје је нешто јефтиније. И то ће сигурно утицати на пословну политику домаћих трговаца, јер су потрошачи постали пажљивији и конзервативнији. На све то су утицале и високе каматне стопе и скупљи потрошачки кредити.

Парадокси

ГЛАС: Да ли и колико све ово што се посљедњих седмица и мјесеци дешава у вези са Њемачком може додатно погоршати ситуацију?

ЛАХОВНИК: Постоји она изрека, када Њемачка кихне, сви се прехладе. Словеначка привреда је у доброј мјери везана за Њемачку. Ова земља је за нас кључно извозно тржиште. Уколико дође до рецесије у овој земљи то ће сигурно погодити и нашу земљу, али и остале. У то нема сумње. Додуше незапосленост у земљама Европске уније је и даље рекордно ниска. И то је својеврсни парадокс који трговци и даље користе, држећи марже високе. Али и они мају све мање маневарског простора. Примјера ради, ви у БиХ сте у протеклом периоду имали велики број туриста и дијаспоре, што је одржало потрошњу на завидном нивоу. Шта када сви они оду? У разговорима с неким својим колегама, који су долазили ту код вас, говорили су ми како је несхватљиво то што је добар дио производа ту скупљи него у Словенији. То ће се морати промијенити. 

Према посљедњим званичним подацима, у Словенији је дошло до значајног пада цијена одређених животних намирница, а прије свега млијечних производа, меса и рибе, али и уља, риже и тјестенине. У једном од контролисаних тржних центара утврђено је да су цијене смањене за чак 1.400 производа и то за просјечно 11 одсто, али и да су поједини артикли снижени и од 40 до 50 одсто, као што су свињски одресци или сунцокретово уље. 

Генерално гледајући, у Словенији је млијеко, које је прије љета коштало од 1,09 до 1,25 евра сада пало на 0,79 до 1.09 по литру, док је маслац са цијене која је варирала између 2,29 и 3,39 евра пала на распон од 1,69 до 2,59. Нижа је и цијена јогурта - са просјечних 1,19 пала је на 0,89 за литру у добром дијелу анкетираних трговина. Пад цијена биљежи и сунцокретово уље које у Словенији није било ограничено - цијена једног литра креће се око 1,29 евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.