Александар Митић, аналитичар: Јачање деснице посљедица низа погрешних одлука европских елита

Он је иначе поштовалац лика и дјела мађарског премијера Виктора Орбана, велики противник Европске уније и доласка миграната, заговорник враћања контроле над холандском границом, али је и значајног смањења уплата у заједничку европску касу.

Како објаснити ово буђење деснице у све већем броју европских земаља? Да ли се ради о пролазном “вирусу” или таласу грађанског бунта који би могао попут цунамија да захвати још неке земље унутар Европске уније те како би се то евентуално могло одразити на спољну политику ових земаља, али и самог Брисела према овим нашим просторима? Све чешће је и питање може ли овако устројена “европска породица”, која је свој суверенитет препустила елитама у Бриселу и Вашингтону да опстане у тренутној “брачној заједници”, за коју многи сматрају да је на климавим ногама?

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду из Београда Александар Митић сматра да је то, прије свега посљедица свих лоших политичких одлука које су владајуће елите унутар ових земља доносиле уназад двије године.

- До сада су у тим земљама готово неприкосновено владале либерално оријентисане партије, а које су, док су биле на власти, доносиле неразумне и погубне политичке и економске одлуке, које су највише штете чиниле самим грађанима, обичним људима. Ти “либерали” су чак своје државе претворили у продужену руку америчке политике. Наравно треба узети у обзир и какву су миграциону политику водиле те државе у неком претходном периоду, што им се сада све више обија о главу. Када се све то узме у обзир, али и економска криза која дрма европски континент, било је очекивано да дође до оваквих тектонских промена и показивања грађанског бунта, који се манифестује у давању политичке подршке десничарским партијама, које заговарају један већи отпор према досадашњој политици Брисела и миграцијама. Они се залажу за већу друштвену кохезију, за коју сматрају да је угрожена. Желе вратити некадашњи европски начин живота и у први план ставити породицу, а не крупни либерални капитал који гази све пред собом - каже у интервјуу за “Глас Српске” Митић, коментаришући “десничарски вирус” који захвата све више европских земаља.

ГЛАС: Да ли је погрешно олако и поједностављено све наведене проблеме ставити само у контекст доласка миграната? Који су то још пресудни фактори који су утицали на промјену расположења грађана?

МИТИЋ: Сматрам како огроман удио у овом неком новом таласу промјена на европској политичкој мапи долази и због, као што сам већ поменуо, катастрофалне спољне политике које те земље воде прије свега према Русији, уводећи неразумне санкције и режући грану на којој су до сада сједиле. Раст цена енергената, инфлација, рецесија, све већа незапосленост, плате које не прате инфлацију, све су то неки од фактора у овој слагалици, који су пробудили десницу унутар појединих земаља Европске уније. Све то су мање или веће коцкице, које су довеле до буђења деснице.

Погледајмо само шта повезује рецимо Виктора Орбана из Мађарске, Фица из Словачке, Вилдерса из Холандије. У тај контекст можемо ставити и АФД из Немачке. То је један отпор према даљем слању оружја Украјини, али и једна сасвим другачија политика према Русији. Када сумирамо све, мислим да је јачање деснице последица низа погрешних одлука европских либералних елита.

ГЛАС: Десничарски покрети јачају и унутар саме Њемачке, АФД постаје све јачи. Многи очекују да би на наредним изборима у Француској могла побиједити Марин ле Пен. Да ли је нешто тако реално те како би све ово могло утицати на будућност ЕУ, као одрживе заједнице?

МИТИЋ: Раст популарности Марин ле Пен у Француској је константан. Показало се да је он много већи него што се могло и очекивати. Оно што је можда најзначајније, када се говори о самој Француској, јесте да су готово све те опозиционе партије, а међу њима и оне десничарске, против даљег проширења Европске уније. Такав став има и партија коју предводи Герт Вилдерс, победник последњих избора у Холандији. Све то сужава маневарски простор Емануела Макрона на домаћој политичкој сцени.

Никако не треба заборавити и да су наредне године избори за Европски парламент те да би овај талас могао довести до тога да евроскептичне партије, односно оне десно оријентисане, суверенистичке, чак освоје довољан број мјеста да направе једну врсту већине.

ГЛАС: Када се говори о АФД-у и његовом успону, поједини западни медији покушавају да направе паралеле са тридесетим и четрдесетим годинама прошлог вијека, када је дошло до јачања нацизма и фашизма у Европи. Да ли је могуће правити такве паралеле?

МИТИЋ: Унутар свих десничарских партија сигурно је да постоје и одређени екстремни елементи па и у самом АФД-у. Али правити те врсте паралела мислим да није нимало примјерено, а ни оправдано. То није политика АФД-а. Такве тезе и паралеле покушавају направити поједини медији и политички кругови да би уплашили немачке грађане, али и међународну заједницу, јер ова странка из године у годину постаје све јача на политичком небу ове моћне европске државе.

Политика ове странке је да су неопходне корените промене унутар саме државе. Мој неки утисак је да они воде једну много трезвенију политику од оне канцелара Олафа Шолц и Анабеле Бербок.

АФД сматра да је неопходно преиспитати став Немачке када је реч о питању Русије и уведених санкција. Залажу се и за ослобађање од америчких окова унутар Европе. Противници су и независности Косова, али и подржавају политику Републике Српске и њену борбу против колонизације коју спроводи ОХР у БиХ. Значи АФД има један сасвим другачији приступ решавању унутрашњих, али и глобалних проблема.

Све више Немаца то препознаје, а што можемо видети и на примеру избора у Баварској, где су остварили одличан резултат. Ако погледамо и на економске и енергетске проблеме с којим се суочава владајућа коалиција у Немачкој, све то иде у прилог АФД-у. Све се у ствари своди на противљење том досадашњем либералном интернационализму, који гура актуелна немачка влада, слепо пратећи инструкције из Вашингтона, које ову земљу гурају ка економској провалији.

ГЛАС: Да ли је исправно ове партије називати десничарским или би можда било боље и исправније говорити о конзервативцима или, рецимо, суверенистима?

МИТИЋ: Када говоримо о Немачкој, Мађарској, Француској, Словачкој, Италији, предводницима тог неког “десног таласа” - рекао бих да би далеко исправније било да их називамо - суверенистима. Ако погледамо данас Европу, није то подела на десницу и левицу. Мислим да је то пре свега сукоб између либералног интернационализма и суверенистичког.

Међу европским либералима имамо и десно и лево оријентисаних партија. Они слепо спроводе америчку спољну политику, али и ону коју на све начине покушава наметнути - Европска комисија, једно отуђено политичко тело, које се само ставило у улогу врховног владара. То је једна политика која је у потпуности супротна оној коју воде суверенисти, попут Орбана или Фица из Словачке који је левичар.

ГЛАС: Мађарски премијер Виктор Орбан недавно је истакао да је Европа остала под америчком окупацијом и послије хладног рата те да је неопходно да се ова унија и њене чланице врате првобитној европској идеји. Може ли се Европа ослободити тих стега о којима Орбан говори?

МИТИЋ: Тешко ће то ићи, а поготово након што је Европска унија поново поробљена од стране Сједињених Држава. Брисел води једну самоубилачку политику, али и Берлин па и Париз. Њихов однос према рату у Украјини доводи их у још подређенији положај према Вашингтону.

Бајденова администрација је сличан сценарио хтела спровести и када је у питању Кина, тражећи од земаља Европске уније да направе једну већу политичку и економску дистанцу од Пекинга. То је само делом спроведено. Макрон и Шолц су ипак схватили да без сарадње са Кином економије њихових земаља не могу опстати. Поготово након што су покидане све везе са Русијом те након што су остали без јефтиних енергената, на којим су у претходном периоду изградили своју моћ и благостање.

Тај повратак првобитној европској идеји, о којој прича Орбан, али и још неки политичари међу којима има и немачких, мислим да је нажалост још на далеком штапу. Политичке промене, чији смо сведоци последњих неколико месеци, дају неку наду, али... И даље је мало разума. Тешко ће то ићи. Један такав сценарио би одговарао и српским интересима на простору западног Балкана. Сматрам да српским националним интересима најмање одговара овај тренутни либерални интернационализам, који не познаје међународно право.

Кројачи

ГЛАС: Наредни избори за Европски парламент одржавају се сљедеће године, да ли након њих може доћи до заокрета у политици Брисела према овим нашим просторима?

МИТИЋ: Не треба очекивати много. Европски парламент има одређени политички утицај, али кројачи спољне политике су државе чланице, односно Европски савет. Истина, овај парламент у одређеним околностима може да блокира многе ствари. То може бити важан индикатор расположења унутар европских држава. Добро је што у појединим европским земљама постоји позитиван тренд у схватању проблема који муче Србију и Републику Српску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.