Жртвама тортуре мјесечна накнада

То законско рјешење биће упућено у јавну расправу, а након тога и на усвајање у Народну скупштину РС.

Начелник Одјељења за нормативно-правне послове у ресору за борачко-инвалидску заштиту Рада Кела рекла је да је најзначајније право које је дефинисано овим законом мјесечно новчано примање.

- Право на накнаду могу да остваре најтеже категорије жртава ратне тортуре, а то су жртве сексуалног насиља и оне су разврстане у три групације. Тако ће жртве које су претрпјеле сексуално насиље за вријеме заробљеништва примати накнаду од 170, а остале 127 марака. У најтежу категорију спадају жене које су остале трудне као посљедица сексуалног насиља и оне код којих је присилно изазван побачај. У ову групу убрајамо и жене које су родиле дијете због присилне трудноће и малољетне жртве сексуалног насиља. Сви они имаће примање од 298 КМ - рекла је Кела и додала да би према првим процјенама право на накнаду могло имати око 600 жртава.

Законом су обухваћени и они грађани који су били у логорима, а који ће моћи да остваре одређени статус и права.

- Они ће моћи остварити право на здравствену заштиту и здравствено осигурање, бањску рехабилитацију и подстицаје за запошљавање и самозапошљавање. Такође, биће им пружена посебна психолошка подршка и бесплатна правна помоћ - казала је Кела, која је учествовала у изради закона.

Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре не садржи дискриминаторске одредбе ни по којем основу.

- Главни услов за подношење захтјева и признавање статуса и права јесте да жртве имају пребивалиште на територији РС у посљедње три године. Законом је дефинисано да су жртве ратне тортуре лица која су у вријеме оружаних сукоба била на територији бивше Југославије од 17. августа 1990. до 19. јуна 1996. године и при томе била изложена неком од облика тортуре - истакла је Кела.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић је рекао да су усвојеним законским рјешењем дефинисани статус и права људи који су били жртве тортуре у Одбрамбено-отаџбинском рату.

- То су људи који су претрпјели малтретирања у логорима или изван њих, а нису били обухваћени Законом о цивилним жртвама рата. Ово законско рјешење највјероватније ће ићи у јавну расправу, а након тога и Народну скупштину на усвајање - казао је Савановић и додао да очекује да ће примјена овог закона почети идуће године.

У закону је наведено и да ће за његово спровођење бити потребно 1,75 милиона марака годишње, а Савановић је навео да је тај износ планиран у буџету РС за 2018. годину.

Предсједница Удружења жртава рата из РС Божица Живковић-Рајилић навела је да су годинама инсистирали на доношењу оваквог законског рјешења.

- Чак сам у једном тренутку и сумњала да ће бити донесен овај закон. Влада је ипак испоштовала обећано. Ниједна власт није посветила толико пажње женама жртвама рата као што је ова - рекла је Живковић-Рајилић и додала да су многе жртве сексуалног насиља преминуле.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић казао је да је значајно што је Влада утврдила Нацрт закона.

- Ово је морални и хумани чин којим ће коначно бити дефинисана права жртава из протеклог рата - рекао је Митровић.

Министарство за људска права и избјеглице БиХ планирало је да до краја године буде донесен закон о правима жртава тортуре на нивоу БиХ, али су представници институција и чланови породица жртава из Српске упозоравали да је то нови случај отимања надлежности ентитета и да се иза тог закона крије покушај новог финансијског удара на РС.

Доказивање статуса

Рада Кела је рекла да је за остваривање права из Нацрта закона о заштити жртава ратне тортуре потребно доставити увјерење које издаје Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

- За доказивање чињеница да је неко преживио тортуру могу се користити и докази којима располажу други републички органи, институције и службе - казала је Кела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.