Зима мирише на глад

Глас Српске 14.08.2007 00:00

Оно због чега су се сви "ухватили за главу", јесте чињеница да је, због уништене љетине, забиљежен неочекивано висок раст цијене пшенице на свјетском тржишту

КИШA, којој су се пољопривредници у Републици Српској седмицама надали, стигла је - по свему судећи - прекасно. Стручњаци, наиме, страхују да су падавине добрано закасниле да би се колико-толико смањила штета на благородним пољима од Новог Града до Требиња. Сви досадашњи извјештаји пољопривредних произвођача у Републици Српској најављују црну годину до сљедеће жетве, а највећи разлог за то је принос кукуруза, који би због дуготрајне суше могао бити чак 60 одсто мањи од планираног. Такође, настала штета процијењена је на готово двије милијарде марака. Посавска житородна поља готово да су опустјела у августу. Суша је преполовила род најраспрострањеније културе у овом крају - кукуруза. Једнако висока штета је и на кукурузним пољима градишке општине, гдје су на засијаних 11,5 хиљада хектара оштећења рода кукуруза од 40 до 100 одсто. Ништа боља слика није није ни у осталим дијеловима Републике. Из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Српске поручили су да републички буџет на располаже ни приближно довољним средствима, како би пољопривредницима могла бити надокнађена причињена штета. Оно због чега су се сви "ухватили за главу", јесте чињеница да је, због уништене љетине, забиљежен неочекивано висок раст цијене пшенице на свјетском тржишту. Прошле године, цијена пшенице на тржишту била је 95 евра по тони, да би сада достигла 215 евра по тони. И ту се не зауставља. Стручњаци процјењују да би цијена пшенице могла достићи и 250 евра по тони. Као и многе друге земље, Влада Србије је недавно привремено забранила извоз пшенице, тако да више није проблем цијена овог жита, него његова несташица. Да би колико-толико ублажила насталу штету, Влада Српске одлучила је прије неколико дана да увезе пет хиљада тона житарица, за шта ће бити издвојено 3,5 милиона марака. Међутим, премијер Милорад Додик није могао да гарантује да ће Влада успјети у овој намјери. Проблем је, истакао је предсједник републичке Владе, како пронаћи пет хиљада тона житарица на тржишту, када је већина земаља у окружењу забранила извоз. На потезу је сада Републичка дирекција за робне резерве, која је добила задатак да најкасније до новембра узгајивачима стоке и прерађивачима сточне хране жито стави на располагање. Свим пољопривредним произвођачима изаћи ће се у сусрет и кроз ребаланс буџета, јер ће Влада настојати да санира штету у што већој мјери, поготово ако ова пољопривредна сезона у Републици Српској буде проглашена елементарном непогодом. У Удружењу пољопривредника Републике Српске сматрају да би евентуални увоз пет хиљада тона житарица само тренутно ублажио посљедице суше. Aли, та количина није ни приближно довољна за залихе до сљедеће жетве. Aко се свему овоме додају најављена и већ евидентна поскупљења хране, јасно је да овогодишњим посљедицама суше нема краја. Од суше изгорјела житна поља најприје су "забринула" пекаре, који су подигли цијену хљеба у многим земљама. У сусједној Хрватској цијена је скочила за десет одсто, а и многе друге земље у окружењу најавиле су поскупљење. Од сутра, у дистрикту Брчко хљеб и сви пекарски производи поскупјеће чак за 50 процената. Све рачунице говоре да ће хљеб у Републици Српској поскупјети бар за десет одсто. Из републичке групације житопрерађивача поручили су да ће до поскупљења пекарских производа у Српској сигурно доћи, а једино што се чека је стабилизација цијене пшенице на свјетском тржишту. Тако једина недоумица остаје да ли ће поскупљење бити за десет или 20 одсто. Млинари у Српској тврде да је немогуће опстати са оваквим цијенама брашна, када је пшеница у односу на прошлу годину скупља сто одсто. Осим млинара и пекара, о поскупљењу размишљају и произвођачи меса - прије свих, свињогојци - и то за пола марке по килограму живе ваге. Оправдање за ову корекцију цијена пронашли су у чињеници да су цијене стоке већ повећане у свим земљама у окружењу - Хрватској, Србији, Мађарској... Иако - за сада - мирује, повећање цијене пилетине такође је неминовност. Директор Републичке агенције за узгој и селекцију у сточарству Младен Стојановић навео је да су негативне посљедице суше на својој кожи највише осјетили узгајивачи свиња и живинари. Скромне залихе кукуруза, чија је цијена на тржишту почела вртоглаво да расте, натјерале су узгајиваче свиња да их продају по сваку цијену. Додатну бригу сточарима задало је и то што је незапамћена суша причиниле огромну штету на пашњацима и ливадама, јер неће имати гдје да нахране стоку. Највећи проблеми почеће тек на зиму, јер се сада троше - за тај период планиране - залихе хране. Шта ће се десити кад им усред зиме нестане хране, сточари се не усуђују ни да помисле. Aко свему овоме додамо податак да је сточна храна у неким дијеловима Српске већ поскупјела за 20 одсто, није далеко од реалности да нам предстоји "гладна" година. Припремила Сњежана МИЛAНКОВИЋ ПОВРЋЕ Републичко Удружење пољопривредника упозорило је да су велику штету од суше претрпјели и воће, као и све врсте поврћа. Цијене воћа и поврћа на пијацама у Републици Српској прошле седмице су више бар за половину, а продавци најављују да раст цијена неће стати ни у наредном периоду. Досадашња суша смањила је биљну производњу за 30 до 40 одсто. Оно што је највише забринуло произвођаче из Херцеговине јесте то да је незапамћена суша уништила кромпир, који је у појединим општинама главни пољопривредни производ. Пољопривредници тврде да ће кромпира имати једва и за домаће потребе, а камоли за продају и зараду. ПAДAВИНЕ Шеф Завода за индустријско биље Пољопривредног института Републике Српске Јован Кондић тврди да посљедња киша даје дјелимичну наду за опоравак појединих пољопривредних култура, које нису сазреле. - Aко се лист на кукурузу није осушио, кише би му могле омогућити колико-толико бољи принос. Међутим, кукурузу код којег је лист потпуно спржен, а таквих је у Лијевчу пољу много, ни киша више не може помоћи - рекао је Кондић, додавши да је стање нешто боље на пољима соје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.