Жељка Цвијановић, премијер Републике Српске, за Глас Српске: Страх од новог закона о раду потпуно непотребан

Свјетлана Шурлан
Жељка Цвијановић, премијер Републике Српске, за Глас Српске: Страх од новог закона о раду потпуно непотребан

Влада РС је била коректна и према радницима и према послодавцима и креирала квалитетан приједлог закона о раду који не штети ничијим интересима и значајно је бољи у односу на радно законодавство у региону.

Не оспоравам право на протесте, али за њих нема ваљаних аргумената. Рекла је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Владе РС Жељка Цвијановић.

* ГЛАС: Очекујете ли да ће Народна скупштина РС усвојити предложени закон о раду?

ЦВИЈАНОВИЋ: Очекујем конструктивну расправу, а не политикантство и да сви разумију да је у ријеч о важној материји, те да покажу довољно озбиљности. Увјерена сам да ће закон бити усвојен и одговорно тврдим да је избалансиран када су у питању интереси радника и послодаваца. Није постојао разлог за ширење панике да ће радници остати без права. Упркос изостанку Савеза синдиката из разговора, дошли смо до добре верзије закона. Постоји простор да се амандманима закон поправи и очекујем активну улогу народних посланика.

* ГЛАС: Да ли су предложеним законом умањена радничка права као што тврди Савез синдиката и како гледате на њихову одлуку да изведу раднике на улицу?

ЦВИЈАНОВИЋ: Излазак на протесте је легитимна одлука и један од видова синдикалне борбе и ту нема проблема нити то неко оспорава. Оспоравам њихову одлуку да не учествују у разговорима и она је била погрешна. Очигледно су се руководили идејом да до усвајања закона неће доћи и да је потребно одуговлачити процес. Није реално очекивати да ствари остану непромијењене у РС, а донесен је нови закон о раду свуда у окружењу, укључујући и ФБиХ. Ако Синдикат мисли да ће РС остати изоловано острво, то је велика грешка. Ако мисле да ће допринијети заштити радничких права тако што неће разговарати, онда је и то погрешно. Било би пуно боље да смо успјели до краја остати заједно и бавити се овим питањем. Синдикат је био некоректан када је тражио да буде мијењан постојећи закон, а знали су да то није могуће због Пословника Народне скупштине. Влада је врло често морала да се ставља у улогу синдиката и да с те позиције креира рјешења. Закон је много повољнији и бољи када су у питању радничка права него у ФБиХ. Многа права смо навели у закону не желећи неизвјесност да ли ће бити утврђена у колективном уговору. Били смо крајње коректни и према једнима и према другима и на доношење закона потрошили више времена него све владе у окружењу заједно. Резултат тога је квалитетно рјешење до којег смо дошли без обзира на изостанак дијалога сва три социјална партнера.

*ГЛАС: Да ли послодавци имају разлог за незадовољство због предложених рјешења и да ли она доприносе побољшању пословног амбијента и стања на тржишту рада?

ЦВИЈАНОВИЋ: Сигурна сам да закон уводи више реда у односе на тржишту рада и уважава реалност, што није био случај с важећим законом. Нови закон није писан да би био било коме на штету. Разумијем да и послодавци имају примједбе, али и они гријеше ако мисле да су радници спокојни и да немају страх да ће бити изиграни. Радници нису срећни зато што нису сви пријављени на плату коју добијају или нису уопште пријављени. То мора да се узме у обзир.

* ГЛАС: Економска политика за 2016. годину је усвојена, а привредници су незадовољни што се циљеви годинама понављају и што је низак степен њиховог спровођења?

ЦВИЈАНОВИЋ: Није слаб степен реализације, а циљеви се понављају јер су то континуиране мјере. Економска политика је први пут добила подршку социјалних партнера. Ако кажемо да треба да стабилизујемо систем, да тежимо растерећењу привреде и креирамо бољи привредни амбијент и да јавна управа буде на солидним основама, онда то нису краткорочни циљеви. Степен реализације можемо да посматрамо из различитих углова. Сматрам да је у солидном проценту реализовано оно што је предвиђала овогодишња економска политика. Усвојен је низ закона и радимо на основу њих, а нисмо изгубили корак ни у реализацији зацртаних инвестиција. Градња аутопута Бањалука - Добој се одвија по плану и завршава се термоелектрана "Станари" која је највећи објекат ове врсте у регији. Кроз те пројекте долазимо до нових радних мјеста, јачања производње и извоза. Смањена је стопа незапослености и повећан обим индустријске производње и ти трендови биће настављени.

* ГЛАС: Основни захтјев привреде и даље је растерећење?

ЦВИЈАНОВИЋ: Растерећење привреде остаје циљ и доносили смо законе који иду у том смјеру уз консултације са пословном заједницом. Циљ је изједначити услове пословања у оба ентитета. Не могу се ствари посматрати изоловано и рећи да је један закон гори у РС него у ФБиХ, а не рећи да је у РС струја јефтинија него у ФБиХ. Дефинисали смо и нови закон о стечају који ће помоћи да се врши реорганизација фирми у оквиру стечајног поступка. Ове године је реализована и прва мултилатерална компензација и цесија, а укинуто је и опорезивање дивиденде. Неки планови из ове године су условљени и дешавањима на нивоу БиХ гдје немамо партнере. Кроз реформску агенду сви имају своје задатке, али их, нажалост, не испуњавају сви на исти начин.

* ГЛАС: Новина у буџету за 2016. годину је пребацивање пензија у систем трезора. Да ли ће оне бити исплаћиване у краћем року него до сада и да ли је оправдан страх да ће то угрозити друге исплате из буџета?

ЦВИЈАНОВИЋ: Биће краћи рок исплате пензија и разлог за њихово увођење у трезорски систем је да се обезбиједи стабилност и редовност. Пензионери ће бити први у реду исплате. У првих мјесец или два ће сигурно бити одређених поремећаја када је у питању динамика исплате из буџета, али сам сигурна да ће након тога ствари функционисати како треба. Други корисници неће бити занемарени због исплате пензија.

* ГЛАС: Јесте ли задовољни радом министара и има ли потребе и размишљања о реконструкцији Владе?

ЦВИЈАНОВИЋ: Реконструкцију су помињали они којима је требала тема за причу и њу су други наметали. Никада ниједан представник коалиције која чини Владу није говорио о реконструкцији. Кад се коалиција договори, то се дешава и то није спектакуларна ствар, али сада није на дневном реду. Не посматрам појединачно рад министара, већ посматрам Владу као тим и апсолутно сам задовољна њеним радом. Морамо посветити пажњу јачању контролних органа, односно Пореске управе и инспекцијских служби. Морамо имати далеко боље резултате њиховог рада и санкционисати све који не поштују закон. Често се поставља питање зашто буџетска давања нису исплаћена на вријеме, али се мало ко пита шта је узрок тога и колико се новца крије у сивој зони.

* ГЛАС: Да ли је РС превише задужена као што тврди опозиција?

ЦВИЈАНОВИЋ: Опозиција је незадовољна када кажемо да више враћамо кредита него што се задужујемо, али то је истина. Разумијемо да се мора ићи у правцу реструктурисања јавног дуга и на томе ће бити рађено. Наши кредити су усмјерени на пројекте од изузетног значаја. Нисмо презадужени, а одређени дуг још од прије рата доспијева на наплату.

* ГЛАС: Када ће кредит америчког фонда бити оперативан?

ЦВИЈАНОВИЋ: Намјеравамо да путем тог и других повољних кредита ријешимо одређене проблеме и да затворимо неповољне кредите или задужења којима смо краткорочно морали прибјегавати да бисмо обезбиједили ликвидност. Кредит америчког фонда може бити оперативан врло брзо, али смо водили рачуна да дођемо до краја године, да видимо како ствари стоје и видјећемо на који начин ће бити повлачене транше.

* ГЛАС: Шта ће бити приоритети Владе за идућу годину?

ЦВИЈАНОВИЋ: Највећи приоритет је побољшање стања у реалном сектору и из њега проистичу сви други приоритети. Желимо социјалну стабилност и да обезбиједимо више нових радних мјеста. Циљ је да истрајемо на реформи јавне управе у којој неће бити новог запошљавања. Храбрије се мора реформисати образовање и направити склад између кадра који школујемо и тржишта рада како бисмо престали да производимо кадар који не може да нађе запослење.

* ГЛАС: Очекујете ли да БиХ ускоро добије статус кандидата за чланство у ЕУ?

ЦВИЈАНОВИЋ: Подржавам оне који кажу да треба што раније поднијети апликацију за чланство БиХ у ЕУ. Иако немамо директно манифестовану спремност друге стране да апликација буде прихваћена јер још постављају одређене услове, подржавам подношење апликације јер то може да буде стимулативно за све у БиХ. Ако већ ЕУ каже да смо направили помаке, онда треба да услиједи нека награда, међутим, имамо сигнале представника ЕУ да не треба да журимо с апликацијом, што значи да је оцјена да  је БиХ забиљежила напредак била виртуелна. Морамо имати политику чистих рачуна између ЕУ и БиХ, али и да буду рашчишћени односи између нивоа власти у БиХ. Када се то деси, напредак ће бити стваран, а кретање ка ЕУ ефикасније и мјерљивије.

* ГЛАС: ЕУ захтијева прилагођавање СПП-а са БиХ и омогућавање бесцаринског пласмана европске робе на наше тржиште. Шта ће Влада РС учинити како би заштитила привреду, из које долазе упозорења да ће домаћа производња бити уништена ако буде удовољено захтјеву?

ЦВИЈАНОВИЋ: Влада РС на то не може сама да утиче и потребан је ангажман и нивоа БиХ и ентитетских влада. Предсједништво БиХ је дало налог Савјету министара да редефинише позицију БиХ, а претходна позиција је била да не прихватамо приступ традиционалној трговини. Очекујем да ће иницирати одређене промјене и онда морамо да знамо да то значи значајан губитак средстава. Није у рукама Владе РС да то спријечи.

Здравство

* ГЛАС: Здравствени радници су упозорили да ће протестовати ако им не буду редовно исплаћиване плате? Када ће бити ријешен овај проблем?

ЦВИЈАНОВИЋ: Исплата плата требало би да почне у понедјељак. Здравствени сектор је оптерећен проблемима који се гомилају годинама, укључујући ратни и период послије рата. С друге стране, направљени су значајни помаци почевши од услова за рад, висине плате, до развоја дјелатности.

Банка Српске

* ГЛАС: Какво рјешење ће Влада РС предложити за Банку Српске чији је већински власник?

ЦВИЈАНОВИЋ: Наша радна група до 16. јануара са привременим управником мора дефинисати рјешење. Интервенисали смо, покушали да сачувамо банку и жељели да се ухватимо у коштац с проблемима. Имамо одређене варијанте у којем правцу треба да идемо и када дође вријеме представићемо их јавности. Банку треба трансформисати, али не могу говорити о конкретним рјешењима јер постоје двије варијанте које анализирамо. Наравно, треба да водимо рачуна да буду исплаћени и грађани и привредни субјекти који су пословали са банком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана