У мету: Нека нова Романија

Глас Српске 06.07.2007 00:00

Пише Драгиша ЋОРСОВИЋ

ЉУБИТЕЉИ фудбала у Палама са задовољством су дочекали вијест из Романије да је одржана Скупштина и да су неки нови људи стигли у овај клуб. Дуго је Романија, чак и предуго таворила у друголигашком друштву, борећи се са недаћама. Пријетио јој је у једном моменту, прије двије године, и испадања из друголигашког друштва. Успјела је, ипак, некако све пребродити и у прошлом шампионату била важан фактор. Додуше није се могла носити са супериорном Сутјеском из Фоче, али није ни таворила на дну. Била је близу врха, а сада сви с правом очекују да крене и корак више, ка самом трону. Надамо се сви којима је Романија на срцу, а има нас, да ће се коначно вратити тамо гдје јој је објективно и мјесто, а то је у Прву лигу Републике Српске. Сигурно је да клуб тако свијетле традиције то и заслужује. Надамо се да ће ти нови људи учинити први и најважнији корак, а то је да око клуба окупе оне који су годинама носили њен дрес. Некако су они протеклих година били далеко од Романије. Није их било на стадиону, нису се окупљали на утакмицама. Једноставно, повукли су се и само нијемо гледали шта се дешава са, морамо то рећи, њиховим клубом. Било је додуше, али врло мало и оних који су дизали свој глас против пропадања клуба, стадиона... Говорили су, можда понекад и претјеривали у критикама, али све је то било са искреном намјером да коначно Романија крене напријед. Свима њима сада треба широм отворити врата клуба и дочекати их са добродошлицом. Многи од њих могу помоћи савјетом, неко и неким ангажманом у клубу... Свака помоћ, па била она и морална, добро је дошла. Не мора све бити материјализовано. Не желећи да попујемо и предлажемо шта треба прво урадити, чини ми се да је свима јасно да се под хитно мора реновирати травнати терен паљанског стадиона. Он изгледа катастрофално, да не кажемо и нешто горе (а чини се да нема теже констатације). По њему је постало опасно и ходати, а камоли трчати. Са сјетом се сјећамо да је та травната подлога била дуго времена и најбоља у широј околини Сарајева. Отимали су се и Жељезничар и Сарајево да дођу и одиграју утакмицу на њему. Једноставно, био је као најбољи тепих. Беспријекоран. Сада је он за избјегавање, а не играње утакмице. Стога би било добро, а да опет не испадне да попујемо и паметујемо, да се крене од инфраструктуре. Да се играчима и тренерима омогући нормалан рад и тренинг. Када се то деси онда ће Романија дати опет фудбалске звијезде. Један Огњен Короман је поникао у Палама, Сретко Вуксановић, Горан Тробок, су свакако они најистакнутији, али не треба заборавити ни ове који су оставили и остављају траг на теренима Републике Српске. Па када би Романија успјела да врати своје играче из многобројних клубова била би сигуран прволигаш, па можда и нешто више. Делипара и Благојевић су били на Сокоцу, Гутаљ и Гранзов и Благојевић у Фамосу, Косорић и Кнежевић у Славији, Лучић у вишеградској Дрини. Сви они су отишли тамо гдје им је било боље и нема због тога љутње. Нису имали прилику да се нормално развијају и граде каријеру. Чини се да је то управо показатељ шта и како треба радити, а чини се да ова нова Романија то зна и да ће тако и бити. На радост свих навијача Романије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.