Тужилаштво БиХ преузело истраге против 41 особе, нико није одговарао
Бијељина - Тужилаштво БиХ је од Окружног тужилаштва у Бијељини због случаја "Насер Орић" преузело четири предмета против 41 особе, али није подигнута ниједна оптужница, нити се зна у којој су фази ти предмети.
Окружно тужилаштво у Бијељини обавијештено је у мају 2009. године да је Суд БиХ 23. априла те године донио рјешење да случај против ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића преузме Тужилаштво БиХ. Од тада се комплетан предмет против Орића и других налази у Тужилаштву БиХ. Истрага је била приведена крају и било је врло извјесно подизање оптужнице, али је Тужилаштво БиХ предухитрило бијељинске тужиоце изузимањем предмета.
"Глас Српске" сазнаје да су међу онима против којих је Окружно тужилаштво Бијељина водило истрагу на основу извјештаја Центра јавне безбједности Бијељина из 2006. године, припадници 28. дивизије Армије РБиХ, којом је Орић командовао - Зулфо Турсуновић, Неџад Бектић, Мирсад Дудић, Смајо Манџић, Ахмо Тихић и Хакија Мехољић.
- Међу 41 особом која је обухваћена извјештајем тужилаштву су и Емир Халиловић, Сафет Омеровић, Хусо Салиховић, Ибро Јакубовић, Фикрет Шечић, Веказ Хусић, Веиз Бјелић, Кемал Мехмедовић и Адем Костјервац - казао је саговорник "Гласа Српске" из ЦЈБ Бијељина.
Секретар Окружног тужилаштва у Бијељини Данка Продановић каже да је истрага против Орића и других покренута још 1993. године.
- Истрага је покренута због основа сумње да су починили кривично дјело ратног злочина над српским цивилним становништвом у току 1992. и 1993. године на подручју Сребренице и Братунца, односно у Кравици и Залазју - каже Продановићева.
У Тужилаштву БиХ су више пута истакли да не могу давати никакав коментар у вези с предметом против Орића.
Орић је ухапшен 10. јуна у Швајцарској на основу потјернице коју је за њим расписала Србија због злочина почињених у сребреничком селу Залазје. Иако је Србија тражила изручење, швајцарско правосуђе је прихватило захтјев Тужилаштва БиХ и изручило га БиХ наводећи као разлоге то што су злочини почињени у БиХ, чији је Орић држављанин и што се против њега у тој земљи води истрага. Орић је истог дана пуштен на слободу јер Тужилаштво БиХ није затражило да му буде одређен притвор, него само мјере забране. Тужилац Мирослав Јанковић рекао је на рочишту у Суду БиХ на којем је одлучивано о мјерама забране да постоји основана сумња да је Орић починио ратни злочин над српским цивилним становништвом 8. јуна и 12. јула 1992. у сребреничком селу Залазје. Казао је да Тужилаштво има бројне доказе и да Хашки трибунал, који је прије неколико година ослободио Орића, није третирао његову командну одговорност када је ријеч о Залазју.
Хашки трибунал
"Глас Српске" је лани у фебруару објавио документ из Хашког трибунала из којег се види да је Хаг одобрио вођење истраге против Насера Орића. Претресно вијеће Хашког трибунала у судијском саставу Кармел Агиус, Кевин Паркер и О-Гон Квон тада је одбацило приједлог Орићеве одбране да након ослобађајуће пресуде у Хагу нареди обустављање даље истраге против Орића у БиХ која је тада вођена у Окружном тужилаштву у Бијељини. У образложењу одлуке Хашког трибунала од 7. априла 2009. године коју је потписао судија О-Гон Квон пише да Орићу није суђено у државном суду за дјела која чине озбиљно кршење међународног хуманитарног права за која му је Хашки трибунал већ судио.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
