Половина становништва не подржава вакцинисање против короне

Истраживање које је од 27. априла до 5. маја спровела група социолога са Факултета политичких наука у Бањалуци о породичним и друштвеним промјенама усљед епидемије показало је да су мишљења испитаника подијељена те да трећина сматра да је епидемија обична измишљотина, док чак 42,4 одсто не подржава обавезно вакцинисање. Да свако треба сам да одлучи да ли ће примити вакцину те да за одлуку не треба да сноси никакве посљедице сматра 79,8 одсто испитаника, док је њих 53,5 одсто сагласно са тим да јавне личности не треба јавно да износе своје мишљење о вакцинисању, већ о томе треба да говоре искључиво стручњаци.

Осим тога истраживање које је обухватило 1.148 пунољетних грађана из 40 локалних заједница, показало је да осим економских грађани сматрају да ће претрпјети и значајне социјалне посљедице, због недостатка дружења и путовања, а 18 одсто испитаника изјаснило се да је на ивици нерава због цијеле ситуације.

Психолог Александар Милић истиче да у контакту са пацијентима види да је њихово психичко здравље нарушено те да се јављају и нови пацијенти.

- Недостаје активност и окупираност позитивним мислима, а све то је у вези са дружењем и рекреацијом, а како су људи лишени тога, логично је да се јављају нетрпељивост и страх - рекао је Милић.

Сматра да одбојност грађана према вакцини против вируса корона није чудна.

- Наука је у свијету пала. Нема довољно научника који треба да дају податке о вирусу. Мјесецима немају ништа да кажу о томе шта је основа вакцине. Не зна се да ли је вирус ствар биолошког рата или одраз незнања. То уноси невјерицу и у будућу вакцину - тврди Милић.

Да се глас струке недовољно чује сматра и социолог Ведран Француз.

- О вакцини треба да говоре љекари, али дефинитивно постоји страх од непознатог, а на све то утичу разне теорије завјере - рекао је Француз. Додао је да ће грађани из изолације у коју су доспјели због вируса корона изаћи са другачијим погледима на све на шта су у трци за модерним животом и трендовима заборавили, од породичних вриједности до слободе.

- Страх од губитка вољених и материјалног пробудиће у нама колективно преиспитивање навика - рекао је Француз.

Психолог Саша Рисојевић каже да су промјене у друштву неминовне.

- Овакве ситуације изазивају додатни ниво непријатности, која се огледа у повећаном стресу, који ако дуже траје постаје хроничан и може да доведе до развоја трауме код грађана - рекао је Рисојевић.

У узорку истраживања 71 одсто испитаника је из урбаних средина, 60 одсто са завршеним факултетом или вишом школом, а 59 одсто их је запослено.

- Имајући у виду да највећи дио узорака чине факултетски образовани и релативно млади људи, логично је претпоставити да су ставови које су изнијели о епидемији настали прикупљањем информација. Ставови код таквих особа су више утемељени на знању и искуству, а мање на предрасудама - навели су аутори истраживања.

Породица

Истраживање је показало да чланови 82,1 одсто породица више времена проводе у заједничким активностима, у 74,7 одсто више брину једни о другима, у 55,7 одсто су толерантнији једни према другима, а у 56,7 одсто породица равномјерније дијеле кућне послове.

Резултати показују да постоје и породице у којима су односи током епидемије поремећени па је у свакој петој дошло до отуђења, јер свако обавља своје активности, не обраћајући пажњу на друге.

Резултати истраживања

Проценат Посљедице

64,4 % економске

19,7 % социјалне

8,5 % губитак ближњих

3,1 % политичке

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.