Партијама уплаћено 27 милиона марака

Ведрана Кулага 12.04.2019 18:17

Сарајево - На рачуне политичких партија у БиХ лани су се, са различитих страна, слила 27,3 милиона марака, а највише новца стигло је буџета, показали су најновији подаци Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ.

Законом о финансирању политичких странака прописано је да странке могу бити финансиране из буџета БиХ, Републике Српске, ФБиХ, кантоналних буџета и буџета Брчко дистрикта те из каса општина и градова. Осим тога, странке новац “црпе” и из чланарина, прилога правних и физичких лица те прихода од имовине у власништву странке и донација.

ЦИК је, у складу са својим овлашћењима, затражио од свих нивоа власти податке о износима које су прошле године из буџета уплатили странкама, коалицијама политичких странака и независним кандидатима. Анализа је показала да им је са те стране уплаћено око 20 милиона, што је далеко више него што су остварили из других извора.

Томе у прилог иде и податак да је политичким субјектима од 2004. до 2018. године из буџета са свих нивоа власти исплаћено 281,9 милиона КМ, а годишње уплате су се кретале од 13 до чак 22 милиона.

- Од 2004. до 2008. године буџетска издвајања су константно расла, период до 2012. године карактеришу осцилације у износима, да би 2013. године та издвајања пала за више од 12 одсто. Од 2014. године буџетска издвајања поново расту у процентима од два до три одсто - казали су у ЦИК-у БиХ.

Најшире руке су били у локалним заједницама у БиХ, одакле су на страначке рачуне стигла више од 6,3 милиона КМ, из буџета Републике Српске, ФБиХ и кантона издвојено је по, у просјеку, 3,5 милиона марака, док је из буџета БиХ стигло 0,36 милиона.

Подаци које је јуче објелоданила изборна комисија показали су да су, као што је био случај и претходних година, водеће политичке партије у Српској и ФБиХ имале највеће приходе, али и расходе.

Међу партијама које су оствариле вишемилионске приходе су СНСД, СДС, СДА, СДП, ХДЗ БиХ, а те странке предводе и листу политичких субјеката који су највише новца искеширали у изборној кампањи, у којој је генерално највише новца дато за пропаганду, оглашавање и организацију трибина.

Економисти и представници невладиног сектора годинама истичу да би требало зауставити праксу финансирања странака из буџета или смањити у знатној мјери, а новац преусмјерити на развојне пројекте, указујући на то да би странке требало више да се ослоне на прилоге од чланарина и друге изворе.

Чланови изборне комисије прегледали су јуче и информацију о поднесеним годишњим финансијским извјештајима странака за 2018. годину. Законом је прописана обавеза вођења евиденције о приходима и расходима, а рок за достављање података ЦИК-у био је 31. март ове године.

Финансијски извјештај за 2018. годину поднијеле су 103 странке од 148 активних у евиденцијама комисије. За 12 странака, за које постоји основана сумња да дужи период не обављају дјелатност - не подносе извјештаје и не учествују на изборима упућен је приједлог судовима за њихово брисање из судског регистра. Извјештај није поднијело 45 политичких странака.

Извори финансирања странака и износи у 2018.

(у милионима КМ)

Буџети 20,08

Прилози физичких и правних лица 4,12

Чланарине 1,96

Остали приходи 0,6

Приходи од имовине 0,28

Приходи од поклона 0,23

УКУПНО 27,3

ДУГОВАЊА СТРАНАКА 11,2

(на дан 31.12.2018)

Странке са највећим приходима у 2018. (у милионима КМ)