Њемачка за годину дана одобрила 17.000 виза грађанима БиХ

С обзиром на то да, како је истакла, грађани БиХ уживају слободно путовање у земље Шенгена, може се закључити да се у највећем броју случајева ради о визама за трајни боравак у тој земљи.

Гарлоф-Јонкерсова нам није могла рећи колико је од пристиглих захтјева одбијено, али се из разних индиректних показатеља с поуздањем може закључити да мали број захтјева буде одбијен. Такође, може се закључити да се у највећем броју случајева ради о радним визама и визама за спајање породица, а које опет подразумијевају да корисник добија право запослења у тој земљи.

Имајући у виду да се на термине за разговор, због малог броја службеника који у Амбасади обрађују захтјеве за визе, чека и до годину дана, тај број би био далеко већи да је процес издавања виза бржи.

Наиме, бројни подносиоци захтјева за радне дозволе који су од послодавца у Њемачкој добили потребну документацију, због дужине чекања на термине, изгубе радно мјесто, због чега се, према писању њемачких медија, њемачки привредници жале на дужину трајања поступка.

Како сазнајемо, у Њемачкој постоји јака интересна група међу њемачким привредницима да се због недостатка домаће радне снаге олакша примање нових радника са простора западног Балкана, али исто тако постоји забринутост да би пребрз одлив способне радне снаге представљао потенцијалну сигурносну пријетњу за ЕУ и Њемачку, јер би могло доћи до даљег слабљења привреде, па тиме и правне државе.

Ивана Марић, политички аналитичар из Сарајева, оцјењује да је за БиХ позитивно што  Њемачка отежава и одуговлачи процес добијања визе за грађане БиХ, јер да није тако, како истиче, било би много више бх. држављана који би свој живот засновали у Њемачкој.

“Њемачка политика првенствено води рачуна о својим људима и својој економији, тако да им не можемо замјерати што недостатак свјеже радне снаге проналазе и међу бх. грађанима који желе отићи из БиХ. Сматрам да одлазак грађана није узрок, већ посљедица економске и политичке нестабилности у БиХ. Једини које треба за то да сматрамо одговорнима су бх. политичари и грађани који такве политичаре бирају и дозвољавају им да некажњено злоупотребљавају свој положај и сиромаше, како државу, тако и већину грађана”, каже она. Истиче да је миграција неизбјежна појава јер сматра природним да људи трагају за бољим послом и бољим животом.

“Због обитељске и традиционалне повезаности ми смо до сада били поштеђени масовних миграција. Међутим, дугогодишња лоша политика вођена корупцијом и криминалом је натјерала људе да напусте своје домове. За разлику од чисто економске и привремене миграције из прошлог вијека, они који сада напуштају БиХ напуштају је заувијек”, закључила је она.

Њемачка, која ће, према процјенама Савезног статистичког завода Њемачке, ове године вјероватно имати буџетски суфицит од 300 милијарди долара, има велику потребу за радном снагом, због чега, како пише њемачки “Дие Њелт”, постоји идеја да се балкански модел примања радника прошири и на неке земље сјеверне Африке.

Они истичу да је програм запошљавања радника са Балкана у Њемачкој, осим што помаже њемачкој привреди, мјера дизајнирана с циљем да смањи илегалне миграције које су биле присутне након што су земље западног Балкана ослобођене виза.

“Био је то практично један експеримент Савезне владе: незаконите миграције из ових земаља превести у легалне токове и тиме растеретити њемачки азилски систем. Изгледа да се у томе успјело, чим Савезна влада сада размишља о проширењу система”, пише “Велт”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.