Како се надлежна агенција у БиХ бори против корупције: Напредак само на папиру

Ведрана Кулага Симић
Како се надлежна агенција у БиХ бори против корупције: Напредак само на папиру

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - БиХ почиње да биљежи благи напредак у борби против корупције, али ситуација је и даље незадовољавајућа због непостојања политичке воље.

Четврти, посљедњи извјештај о мониторингу спровођења Стратегије за борбу против корупције и акционог плана од 2015. до 2019. године усвојен је половином овог мјесеца на сједници Савјета министара БиХ, а пред надлежнима би ускоро требало да се нађе и нови стратешки оквир са важењем до 2024. године који је већ припремљен.

Посљедња анализа реализације утврђених циљева показала је напредак, али и да има доста препрека у испуњавању задатака који треба да поправе лош имиџ БиХ када је ријеч о борби против ове пошасти и доприносе бољем и праведнијем друштву.

Пресјек стања и степен реализације, који су недавно разматрали  министри, направила је Агенција за борбу против корупције БиХ, а директор Хасим Шаботић истиче да је ипак потребно узети у обзир да Агенција нема могућност да провјерава поузданост достављених података.

- Без обзира на евентуалне резерве које се могу јавити у погледу поузданости одређених података, четврти извјештај о мониторингу ипак представља једине званичне податке који одражавају и сублимирају степен спровођења - истакли су у Агенцији.

У односу на резултате до 2014. године, статистички не могу, како су навели, бити незадовољни спровођењем петог стратешког антикорупцијског акта БиХ.

- Међутим, реалитет стања у БиХ када је у питању пошаст звана корупција, нажалост, указује на потребу предузимања конкретних и одлучнијих мјера, постојања веће политичке воље и опредјељења те поштивања владавине права - истакнуто је у документу.

Наглашено је и да је, из приказа о броју и врсти осуђујућих пресуда за дјела која се тичу корупције на нивоу цјелокупног правосудног система у БиХ, видљиво да је у периоду трајања стратегије дошло до пораста броја осуђујућих пресуда, уз напомену да је број условних пресуда изразито већи од затворских и новчаних казни.

Идентификовали су и изазове који су имали директну или индиректну рефлексију на ефикасност спровођења задатих циљева. То су, на првом мјесту, недостатак политичке и друге воље, велики број активности за чију реализацију су задужени сви субјекти у БиХ, преамбициозност, уопштеност и неадекватне формулације дијела дефинисаних активности те недостављање информација са појединих одговорних адреса.

- Статистички гледано, иако је остварен одређени напредак у спровођењу стратегије, реалитет стања и перцепција корупције засјењују статистичке показатеље - закључено је у информацији у којој је поново наглашено да има мањкавости и у самом закону о Агенцији за борбу против корупције, што захтијева измјене закона, посебно у дијелу дефинисања одговорности за неиспуњавање законских обавеза.

О тим измјенама причало се и прије неколико година, а један приједлог је и отишао у Парламент БиХ, али није дошао на дневни ред.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана