Како остати присебан и здрав на овој љетној врућини

Глас Српске 22.07.2007 00:00

Милимир Додер истакао да закон није прецизно одредио када се проглашава ванредно стање и да то зависи од процјене надлежних. У просторијама, гдје се краће борави, температура би требало да буде нижа од спољашње за шест до осам степени

Паклене врућине и температуре, које на ширем подручју Балкана ових дана обарају све досадашње рекорде, приморале су надлежне у земљама у окружењу попут Србије, Македоније, Мађарске, Хрватске... да забране рад на отвореном у времену од 11 до 17 часова, односно да уведу двократно радно вријеме на мјестима гдје би боравак у овом периоду могао штетно да дјелује на здравље људи. A о томе како вријеме и годишња доба утичу на здравље човјека писали су још у античкој Грчкој Хипократ и Aристотел. Средином 19. вијека, прије и током епохалних открића у бактериологији, стручњаци за метеорологију и медицину почели су да испитују утицај времена на човјека. Међутим, критеријуми за дефинисање повољних и неповољних временских ситуација, као и климатских услова, за човјека нису потпуно дефинисани и јединствени, а и данас су актуелна област мултидисциплинарног испитивања. Ванредно стање Љекари су рекли да нарушавање процеса терморегулације човјековог организма доводи до читавог низа биохемијских промјена, које циклично изазивају одређене патолошке реакције психичког и соматског карактера у зависности од стања организма. Човјек, као дио природе, прати спољне утицаје и адекватно реагује, док је његова адаптациона способност индивидуална и различита. Међутим, са тропским врућинама, које су ових дана захватиле и наше крајеве, већина људи се тешко носи. Многи би, најрадије, да остану код куће умјесто да раде. Aли, по свему судећи, проглашавања ванредног стања у Републици Српској, барем за сада, неће бити. Начелник сектора за правне послове Републичке управе цивилне заштите Милимир Додер истакао је за наш лист да закон није прецизно одредио када се проглашава ванредно стање. - То зависи од процјене надлежних. Овлашћени органи могу да прогласе ванредно стање и предузму одређене мјере када изузетно високе температуре трају више дана, што представља елементарну непогоду - нагласио је Додер. Додао је да ванредно стање у некој општини може да прогласи градоначелник, односно начелник општине, када оцијени да високе температуре представљају опасност за људе. - Он може да наложи скраћено радно вријеме или да забрани рад физичким радницима, као што су, рецимо, они који раде на градилиштима. Тако је, на примјер одређено да деминери свој посао могу да обављају од шест до 12 часова - рекао је Додер. Према његовим ријечима и Влада Републике Српске може да предузме одређене мјере, уколико оцијени да за то постоји потреба. Нагласио је да ни у једној општини у Српској није проглашено ванредно стање и да нису уведене неке посебне мјере, осим што су подручја у којима има проблема са водоснабдијевањем упућене цистерне с водом... Хиљадама година човјек се прилагођавао и навикавао на миран ритам промјена времена и климе. У посљедњој деценији је дошло до брзих климатских промјена и евидентне смањене способности или неспособности организма да се брзо прилагоди новонасталој временској и климатској ситуацији. Знајући да су најповољнији услови за радну и психофизичку активност човјека на температури од око 20 степени Целзијуса и релативној влажности ваздуха од 40 до 60 одсто, људи су тежили да, барем приближно, створе овакве услове. Подсјетимо да се у људском организму развија топлота као посљедица животних процеса у унутрашњим органима и који се стручним именом зову базални метаболизам. Да би организам нормално функционисао, такозвана орална температура треба да варира у уским границама од 36 до 37 степени Целзијуса, а да би се такво стање одржавало, организам се стално ослобађа вишка топлоте. То чини на неколико начина. Крв, између осталог, преноси топлоту на кожу, па преко коже на околину. Цијелим процесом управља мозак, који на већу појаву топлоте шири крвне судове, повећавајући проток крви, а на тај начин и пренос веће количине сувишне топлоте. Повољне температуре У хладнијем периоду године, односно хладнијим условима, процес је обрнут. Као и у другим областима свог функционисања људски организам има савршене механизме за одржавање своје термичке равнотеже. У зависности од његове физичке активности човјек се угодно осјећа на различитим температурама ваздуха. При сједењу тијело ослобађа око 120 њутна топлоте, и у том случају човјек се најбоље осјећа на 22 степена, монтер при свом раду ослобађа 250, бравар с пилом чак 450, дрвосјеча, физички радник или спортиста ослобађају око 650 њутна топлоте а највише им одговара температура ваздуха од око 14 степени Целзијуса. У љетном периоду препоручена температура ваздуха у просторији у којој се дуже борави је 22 степена, пошто због дужег боравка организам има времена за адаптацију без обзира на високе спољне температуре. Нагла промјена температуре негативно утиче на људски организам, па би у просторијама гдје се краће борави температура требала бити нижа од спољне за шест до осам степени. На климатски комфор утичу и релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак, вјетар, загађеност ваздуха као и лични утицај. Влажност ваздуха директно утиче на отпуштање топлоте, што значи да је повећана влажност у топлијим крајевима неповољан фактор, и обрнуто. У нашим условима најповољнија је влажност ваздуха од око 50 одсто. Клима уређајем у затвореном простору диригујемо и струјање ваздуха. Струјање повољно утиче на отпуштање топлоте знојењем јер врши измјену засићеног ваздуха у непосредној близини коже. Мора се водити рачуна о садржају прашине у ваздуху, гасова, дима, паре и непријатних мириса. У просторијама гдје борави више људи присутна је и загађеност истрошеним ваздухом због дисања (кад опадне проценат кисеоника). Количина спољашњег ваздуха потребног за разрјеђивање и отклањање непријатних мириса зависи од запремине простора по особи, али и о његовој чистоћи и зато се креће у широком распону од 10 до 50 кубних метара на час по особи. Aко у овим врелим љетним данима примијетите да вам због временских промјена пада концентрација, а немате клима уређај, боље је да не радите послове који траже посебну пажњу. Начелник Службе хитне помоћи бањолучког Дома здравља Нада Бањац нагласила је да би послодавци требали да направе неку врсту прерасподијеле радног времена радника који обављају теже физичке послове. - На послодавцу је одлучи да ли ће, на примјер, организовати рад у смјенама које ће трајати од шест до 11 и од 17 до 21 час, или ће радницима сваких сат времена омогућити веће паузе. Радницима је, поред тога, неопходна и додатна заштита, односно одговарајућа обућа и одјећа, а обавезно им треба обезбиједити и освјежавајуће напитке - истакла је Нада Бањац. Додала је да су помоћ љекара ову службе посљедњих дана тражили и радници који се баве пољопривредним или физичким пословима, али углавном због лакших повреда. Нико од њих, нагласила је, није затражио помоћ због тегоба које су проузроковале високе температуре... Небојша КУШТРИНОВИЋ Сандра МИЛЕТИЋ УВ ЗРAЦИ Многи сматрају да УВ зраци нападају само оне који су им директно изложени. То није тачно! Дио УВ зрачења доспијева до нас и у облику такозваног дифузног или распршеног зрачења, које настаје одбијањем зрачења на молекулама ваздуха и различитим честицама у њему. Распршено зрачење доспијева до нас са свих страна, па дјелује и на сјеновитим или наткривеним мјестима. Такво се распршено зрачење мало мијења током дана, док је директно најјаче средином дана. Ултраљубичасти зраци одбијају се и од тла те предмета на њему, па нас и тако могу озрачити. Биљке и дрвеће га слабо одбијају, насупрот воденим површинама, бетону или пијеску. Наравно, опасност је највећа за оне којих је посао повезан с боравком на отвореном. То је случај са пољопривредницима, грађевинским радницима, комуналцима... Многи нису свјесни чињенице да неугодност није прошла када се, с тешком муком, ријеше црвенила коже и опекотина јер се примљена количина УВ зрачења скупља у нама од најранијег дјетињства. Када то акумулирамо, зрачење поприми велики износ, лако се може обољети од рака коже или од сиве мрене на очима, а да не знамо када смо "зарадили" болест. Ултраљубичасти зраци нас не грију, па многима угодан осјећај топлине при сунчању долази од инфрацрвених (топлотних) зрака које, такође, емитује Сунце...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.