Из БиХ протјерано 5.000 странаца
Сарајево - Кршење закона и одлука власти у БиХ коштали су у протеклој деценији протјеривања готово 5.000 странаца, а присилно је у домовину враћено највише држављана Турске, самопроглашеног Косова, Србије и земаља Блиског истока.
Надлежне службе су, показују подаци из најновијег миграционог профила БиХ, лани имале пуне руке посла. Издато је 927 рјешења о протјеривању, што је за чак 122 одсто више него у 2016. и највише од 2008. године, која је узета као прва у поређењу. Уз то је лани на 38 адреса уручено рјешење о отказу безвизног или привременог боравка са мјером протјеривања.
Посљедњи случај протјеривања забиљежен је прије неколико дана када су двије особе са држављанством Србије и Црне Горе након одслужења затворске казне пуштени из Казнено-поправног завода Зеница. Њима је изречена мјера протјеривања и забрана уласка у БиХ у периоду од пет година.
Иста казна дочекала је ранијих година хиљаде странаца који нису испоштовали правила која су на снази у БиХ. Пресјек издатих рјешења о протјеривању по земљама показује да је највише странаца враћено у Турску, Србију и Албанију, а посљедњих година расте број Авганистанаца, Алжираца и Ирачана који су морали да напусте БиХ.
У Служби за послове са странцима БиХ казали су да су странцима мјере протјеривања најчешће изрицане јер су прекршили прописе о преласку границе или остали у БиХ након периода важења визе или одобреног боравка.
- Рјешења су издавана и особама прихваћеним на основу споразума о реадмисији, правоснажно осуђеним лицима за кривична дјела и особама којима је отказан боравак, али у року нису добровољно напустиле земљу - казали су у Служби за послове са странцима и додали да мјера предвиђа и забрану уласка у БиХ од једне до пет година.
Када је ријеч о одбијеницама за улазак у БиХ, лани их је највише издато за држављане самопроглашеног Косова, Турске, Хрватске, Србије и Колумбије. Најчешћи разлози за то су били непостојање важеће путне исправе и визе и немогућност доказивања сврхе боравка.
Статистика показује да је зил у БиХ прошле године затражила 381 особа, што је вишеструко повећање у односу на претходну годину, када је примљено 79 таквих захтјева. Обим повећања одсликава и податак да је за деценију поднесено 980 захтјева за азил.
Први миграциони профил БиХ усвојен је 2009. године, чиме је испуњен дио обавеза за либерализацију визног режима.
Број протјераних у 2017. години
Турска 189
Самопроглашено Косово 159
Србија 111
Албанија 85
Пакистан 79
Авганистан 64
Алжир 32
Иран 21
С. Арабија 16
Сирија 15
Либија 14
Црна Гора 11
Остале земље 131
Број рјешења о протјеривању
2017. 927
2016. 418
2015. 294
2014. 380
2013. 279
2012. 562
2011. 309
2010. 410
2009. 474
2008. 787
Број захтјева за азил у БиХ
2017. 381
2016. 79
2015. 46
2014. 45
2013. 100
2012. 53
2011. 46
2010. 64
2009. 71
2008. 95
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.