Иванишевић - Пописано око 30.000 српских жртава у БИХ!

Директор овог института историчар Миливоје Иванишевић рекао је Срни да монографија садржи око 2.700 страница, на којима су за 98 одсто пописаних српских жртава наведени подаци: као што је име, презиме, име оца, мјесто рођења, мјесто и датум смрти и фотографија, те да је приликом пописа користио медотологију јеврејске заједнице.

Он је навео да је Институт овај посао завршио након 20 година упорних истраживања и да је сада потребно обезбиједити финансијска средства за штампање ове монографије, те да се нада помоћи Републике Српске.

Иванишевић напомиње да је у овој монографији пописано нешто мање од 8.000 српских жртава само у Сарајеву.

Према његовим ријечима, у структури српских жртава до 12 одсто су жене, а мање од два одсто дјеца, што Иванишевић објашњава чињеницом да су на основу искуства из Другог свјетског рата Срби у БиХ у посљедњем рату склањали жене и дјецу од ратних сукоба.

Иванишевић је рекао да око два одсто пописаних жртава спада у посебну категорију, пошто им се не зна име, али се зна да су погинули - као што је то двогодишње дијете из Пофалића коме је разбијена лобања или студент подстанар убијен у стану, али и поједини добровољци који су долазили да се боре на страни Срба.

Иванишевић је рекао да је на овој монографији радило стотињак људи, добровољаца, без новчане надокнаде, као и да је Академија наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ одредила чланове редакције за публиковање, а то су академици Љубомир Зуковић, Алекса Буха и Никола Поповић.

Он најављује да ће наредни посао овог института бити комплетирање спискова лица одговорних за та страдања и злочине над српским народом у посљедњем ратном раздобљу на подручју БиХ.

У догледно вријеме, каже Иванишевић, постојаће осим овог пописа, и садржајно истовјетан други списак српских жртава у БиХ, који прави бањалучки Центар за истраживање злочина над српским народом, чији је директор Милорад Којић.

Иванишевић подсјећа на иницијативу групе српских интелектуалаца да се поводом стогодишњице Првог свјетског рата, 28. јуна, на Видовдан 2014. године, обиљеже сва српска страдања у 20. вијеку.

“То је подухват од капиталног националног значаја који подразумева ревизију комплетне, углавном из веома различитих разлога прикриване, документације о милионима Срба који су дали своје животе за слободу и национална права у - по Србе тешком и погубном 20. веку”, каже он.

Наводећи да је предмет истраживања велико временско раздобље, Иванишевић додаје да су многи Срби током тог раздобља избрисани из списка живих, али нису уписани у списак мртвих.

“То се прикривало и одгађало. Увек се нешто испречи да списак мртвих Срба уђе у анале националне историје и државе. Обнародовање њихових имена већ одавно је од прворазредног националног значаја и интереса. Али, то је и наслеђен дуг нас који смо још у животу”, оцијенио је Иванишевић.

Иванишевић закључује да нема разлога да у овом послу не помогну установе и појединци из бивших југословенских република.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.