“Глас Српске” открива детаље новог документа из Брисела: ЕУ јача притисак за измјене Изборног закона БиХ

Александар Стојановић
“Глас Српске” открива детаље новог документа из Брисела: ЕУ јача притисак за измјене Изборног закона БиХ

БРИСЕЛ - Европска унија и њени партнери преузимају иницијативу и јачају притисак на БиХ када је ријеч о измјенама Изборног закона и уставним реформама које прате то питање, с циљем убрзања њеног европског пута.


Видљиво је то из радне верзије документа чији је креатор Европска служба за спољне послове, у коју је “Глас Српске” имао увид.

- У БиХ је напредак у вези са питањем 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије кључан како би се земља преселила из Дејтона у Брисел. Ова неизборна година пружа прилику за давање новог замаха путу земље ка ЕУ, гурајући напријед кључне реформе које би допринијеле побољшању функционалности земље, почевши од изборне/уставне реформе - стоји у овом својеврсном “нон-пејперу” који је прослијеђен на усаглашавање чланицама Уније и који би требало да буде званично представљен на састанку министара иностраних послова ЕУ 10. маја, гдје ће западни Балкан бити једна од тачака.

ЕУ ће ка том циљу, поручују из Брисела, радити како преко свог специјалног представника, тако и са САД и другим партнерима.

Како би се регија западног Балкана стабилизовала и одржала на путу ка чланству у Унији, стоји у документу, кључни елементи су јачање добросусједских односа, веће присуство мисија и делегација на терену, те стални ангажман држава чланица које ће користити све алате који промовишу политику ЕУ у региону.

Оно што је интересантно је да су креатори документа свјесни да ЕУ не би имала претјеране економске и демографске користи од уласка земаља западног Балкана у Унију, али ће “интеграција западног Балкана у политичком, безбједносном и економском погледу бити геостратешка инвестиција у стабилну и напредну ЕУ”.

- БДП регије је мањи од један одсто, његово становништво чини око четири одсто становништва ЕУ, а ипак би геополитичка корист за ЕУ била значајна. Тридесет година након распада Југославије уједињење континента постало је политички императив - стоји у документу.

Признаје се да, и поред досадашње посвећености ЕУ, код људи постоји дубок осјећај разочарења у процес проширења, а као неки од главних узрока су нарастајућа националистичка реторика, неизвјесност процеса, те кампање дезинформација и сајбер напада.

Оно што је видљиво је да ЕУ не подржава никакво прекрајање граница, јер све тачке говоре о европском путу земаља у данашњим границама.

- Ова година нуди добре изгледе за конкретан и значајан напредак, пет од шест западнобалканских партнера одржали су парламентарне изборе. Са новоизабраним парламентима и владама, ЕУ и државе чланице требало би да се залажу за убрзања везана за ЕУ реформе, посебно у области владавине права, регионалне сарадње и одрживог економског опоравка - поручују из Брисела.

Такође, позивају се земље чланице да се сложе у вези са унапређењем сарадње на кључним безбједносним питањима, те да покажу више одлучности и да се укључе на системски начин и на оперативном нивоу.

- У наредном периоду биће настављен заједнички рад, заснован на чврстим порукама и акцијама, користећи нашу политичку полугу у потпуности - наглашено је у документу.

Нема времена за губљење

Креатор документа истиче чињеницу да у Београду постоји политичка стабилна већина, те да је након избора на Косову и Метохији формирана стабилна привремена влада Аљбина Куртија.

- Ниједна страна нема времена за губљење и требали би искористити овакву ситуацију за постизање свеобухватног споразума о нормализацији односа - наглашава се у документу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана