Досије "Гласа Српске": Климатске промјене (2)

Глас Српске
Досије "Гласа Српске": Климатске промјене (2)

Неопходно прилагодити методе заштите биља новим агроеколошким условима, у којима се усљед топлотног стреса очекује појава специфичних болести и штеточина биљака

ОВОГОДИШЊA суша, проузрокована изузетно високим температурама и дуготрајним одсуством падавина, негативно ће се одразити на пољопривреду у Републици Српској. Прве процјене стручњака указују да ће приноси многих гајених биљака бити знатно смањени, а у многим благородним подручјима чак и преполовљени. Директне посљедице оваквог стања највише ће осјетити пољопривредни произвођачи, који ће претрпјети и највеће економске штете, док ће индиректне посљедице овогодишње суше, кроз већ најављено поскупљење многих животних намирница, осјетити и грађани Српске. Шеф Завода за заштиту биља, сјеменарство и биотехнологију на Пољопривредном институту Републике Српске, доц. др Војислав Тркуља је упозорио да климатске промјене у наредним деценијама представљају нови изазов, који пред пољопривредну науку и праксу поставља и нове специфичне захтјеве. Тркуља, који је учествовао у изради пројекта Министарства екологије Владе Српске о утицају климатских промјена на пољопривреду, истакао је да ће промјена климе у многим производним подручјима смањити водне ресурсе расположиве за наводњавање, јер ће пораст евапорације бити већа од падавина. - У таквим условима, питање примјене технологија за рационално коришћење воде у наводњавању и увођење система "кап по кап" ће постати све актуелније. Такође, разне агротехничке мјере усмјерене на боље економисање водом у земљишту, као што су на примјер, рано прољећно затварање бразде ради очувања резерви зимске влаге, те увођење минималне или редуковане обраде земљишта, могу одиграти значајну улогу у избјегавању штета, насталих под утицајем јако изражене аридности климе, као и гајење сорти и хибрида појединих биљних врста које су толерантне на сушу - нагласио је Тркуља. Додао је да ће бити неопходно прилагодити методе заштите биља новим специфичним агроеколошким условима, у којим се усљед топлотног стреса очекује појава специфичних болести и штеточина биљака, као што су фитопатогене гљиве и слични организми, којима услови повишених температура и мале релативне влажности ваздуха одговарају, те појава неких нових болести и штеточина биљака. Тркуља је појаснио да поменуте опције прилагођавања пољопривреде припадају такозваној првој групи задатака, а њима треба придружити и приједлоге за побољшање деградираног земљишта, које је потребно за ширење пољопривредних површина и повећање производње хране. Друга група задатака, образложио је Тркуља, предвиђа развијање вишефункционалне пољопривреде, која осим хране производи и енергенте мање опасне за загађење атмосфере. - Повећање производње уљарица (уљане репице, соје и сунцокрета) од чијег сировог уља се добија биодизел (на подручју Српца се већ гради прва домаћа фабрика биодизела) у значајној мјери може смањити зависност од увозних фосилних горива. Ови задаци тијесно су повезани са Енергетском стратегијом Европске уније, и других развијених региона свијета, која обухвата све климатске ресурсе, сунце, вјетар, затим хидроенергију и биомасу, као и друге геотермалне обновљиве ресурсе - подвукао је Војислав Тркуља. Према његовим ријечима, негативни утицаји очекиваних климатских промјена намећу потребу хитне израде оцјене утицаја промјене климе на пољопривреду, као и развоја и примјене националне стратегије адаптације на измијењене климатске услове, и комплексна пољопривредна истраживања... Да би се ово остварило, сматра Тркуља, неопходно је спровести и низ активности у сврху стручног информисања јавности, те јачања капацитета у домену истраживања и обуке пољопривредника и доносиоца одлука у сектору пољопривреде. Већина поменутих мјера ће, закључио је Војислав Тркуља, донијети добробит, у зависности од тога којом брзином и у којој размјери се клима буде мијењала. Због тога, на крају је подвукао, унапређење мониторинга климе и приноса најважнијих гајених биљака, обезбјеђивање сезонских климатских прогноза и агрометеоролошких информација за потребе пољопривреде и шумарства, и информација о промјени намјене коришћења земљишта у просторним плановима, представљају важне задатке за спровођење успјешне адаптације пољопривреде на пројектоване промјене климе. М. РAДЕТИЋ (У петак: "Утицај климатских промјена на здравље људи") НОВЕ СОРТЕ - У Пољопривредном институту Републике Српске, који је једина институција у БиХ са властитим признатим сортама и хибридима разних гајених биљка, у току су процеси селекције с циљем креирања нових сорти и хибрида појединих биљних врста толерантних на сушу - рекао је Војислав Тркуља. Напоменуо је да, уколико овакви пројекти буду снажније подржани од стране ресорних републичких министарстава, ускоро се могу очекивати и први конкретни резултати. ХЕКТAРИ Пољопривредних површина, на којима се може организовати интензивна пољопривредна производња, у Републици Српској има око 158 хиљада хектара, од којих су највећи комплекси регионалног значаја у Семберији (43 хиљаде хектара), Посавини (36,5 хиљада), средњем и доњем току Врбаса (45,8 хиљада) и Херцеговини (23,6 хиљада хектара).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана