Бригадир Недељко Копуз, командант Трећег пјешадијског РС пука ОС БиХ: Вјерни смо чувари свијетле традиције
Трећи пјешадијски РС пук Оружаних снага БиХ, као насљедник Војске РС, има обавезу да чува, његује и поштује традицију српске војске и српског народа и то чини најбоље што може.
Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" командант Трећег пјешадијског РС пука Оружаних снага БиХ бригадир Недељко Копуз.
* ГЛАС: Колико је важна прослава Видовдана како Војска РС не би пала у заборав?
КОПУЗ: За нас је веома важно да се Видовдан обиљежава, јер је он крсна слава Војске РС и Трећег пјешадијског РС пука Оружаних снага БиХ. Крсна слава се код православаца не прекида и ми као баштиници традиције Војске РС имамо обавезу да је чувамо, његујемо и поштујемо и то чинимо најбоље што можемо. Када сам преузимао команду био сам свјестан колика је то част. Знао сам које обавезе и задаци стоје пред овим пуком и у пуном капацитету покушавамо да оправдамо наше постојање кроз његовање традиције Војске РС. Најважније активности које спроводимо у том смислу су обиљежавање Дана Војске РС и Трећег пјешадијског РС пука 12. маја и крсне славе Војске РС 28. јуна. И ове године смо те датуме достојанствено и традиционално обиљежили и задовољни смо, као и наши гости од којих смо добили много честитки за успјешно представљање традиције и вриједности Војске РС и српског народа.
* ГЛАС: Кроз које још активности Трећи пјешадијски РС пук чува сјећање на Војску РС?
КОПУЗ: Трудимо се да присуствујемо поменима ратним јединицама и да учествујемо у обиљежавањима важних догађаја које организује Влада РС. У оквиру Клуба Војске РС у касарни "Козара" у Бањалуци располажемо различитим садржајима и од почетка године смо имали више од 2.000 посјетилаца. Имамо спомен-собу у којој су уписана имена свих погинулих бораца Војске РС, односно близу 23.000 имена. Имамо спољну и унутрашњу музејску поставку са много експоната, а ту је и спомен-црква Мученика јасеновачких, у којој обављамо вјерске обреде. Химну и грб користимо јер се ради о легалним обиљежјима. Какво је то баштињење традиције ако не можемо да покажемо грб Војске РС и ако не можемо да поставимо заставу РС? Постојао је покушај политизације, али легалност и разум су превладали и сада је то нормална ствар. Ми имамо своја обиљежја и нећемо допустити да нас ико ограничава.
* ГЛАС: Раније је иницирана идеја да са Министарством просвјете и културе РС буде успостављена сарадња да би дјеца из школа имала прилику да посјете спомен-собу и виде музејске експонате. Да ли је успостављен тај вид сарадње?
КОПУЗ: Сарадња још није реализована, иако је то наша жеља. Ми посјете, међутим, реализујемо директним контактима са директорима основних и средњих школа и руководством појединих факултета. Одзив је изузетно добар и утисци дјеце су заиста дирљиви када виде експонате, поготово борбена возила, тенкове, топове... Старији улазе у суштину, у историју и традицију и на њих утисак оставља спомен-соба и црква у оквиру касарне.
* ГЛАС: Да ли сте задовољни статусом и опремљеношћу јединице на чијем сте челу?
КОПУЗ: Статусом смо релативно задовољни и има питања која нису добро ријешена. Познато је да су Оружане снаге БиХ производ великих компромиса на највишем државном и спољнополитичком нивоу. Ми се као легалисти придржавамо постојећих законских оквира и радимо оно што можемо у том оквиру да се не огријешимо о законе, а ни о традицију Војске РС и српског народа. Опште мишљење је да војска много троши, међутим, она свуда у свијету, поред тога што је велики потрошач, показује и своју снагу онда када је најпотребније. Учествујемо у мировним мисијама у иностранству, а видљиво је и колико је војска помогла током прошлогодишњих поплава. То ниједна друга организација није у стању, јер ми искуством, организованошћу и техником можемо да помогнемо кад је најтеже. Због тога и постојимо.
Архива Војске РС
* ГЛАС: Често се наглашава потреба за рјешавање питања приступа архиви Војске РС, за коју је сада потребно искључиво одобрење министра одбране БиХ?
КОПУЗ: Приступ архиви је веома значајан. Разумијем интересовање јавности, али за сваку архиву постоје процедуре. Тај пут јесте можда мало спорији и није директан, јер се мора ићи преко Министарства одбране БиХ, али оно што се тражи на увид или копирање углавном се добије. Сматрам да би процедуре требало да буду простије, али важно је да нема ограничења у приступу архиви.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
