БиХ трајно напустио сваки пети становник
Бањалука - Босна и Херцеговина има највећи негативни прираст становништва у свим земљама региона, а имиграција је друга највећа, одмах након Македоније, показују подаци из извјештаја Међународног монетарног фонда за БиХ.
Наиме, према тим подацима, од 2000. године популација у БиХ смањена је за пет одсто, а од 1990. до данас БиХ је напустило више од 20 одсто становништва. Све то, како упозоравају, има негативни ефекат на бх. економију, а реална стопа незапослености највећа је у региону.
"Ниска стопа рађања и висока стопа имиграције младих и образованих у напредне земље Европе погоршавају демографске притиске и озбиљно утичу на економски потенцијал и трошкове пружања услуга", наводе у извјештају.
Све се то, како истичу, одражава и на бруто домаћи производ по глави становника, који је, такође, најнижи у региону. Наиме, како показују подаци ММФ-а, које су добили уз помоћ Европске агенције за статистику ЕУРОСТАТ, бх. БДП износи 30 одсто европског просјека, србијански 36 одсто, македонски 39 одсто, црногорски 41 одсто, хрватски 60 одсто, а словеначки око 82 одсто. Гледајући на цијели западни Балкан, од БиХ једино је лошија Албанија, чији БДП по глави становника износи 22 одсто европског просјека.
За опоравак бх. економије, осим суморне демографске слике, посебно је отежавајућа ниска продуктивност, која износи само 25 одсто продуктивности у земљама ЕУ.
У односу на период прије финансијске кризе 2008. године, продуктивност је мања скоро три пута, а радна снага у протекле три године негативно утиче на укупан раст, за разлику од периода прије финансијске кризе, када је рад у укупном расту учествовао са готово тридесетак одсто.
Једина "добра вијест" је чињеница да мале плате помажу конкурентности бх. економије у односу на регион.
"Плате у БиХ не указују на проблеме конкурентности. Плате у БиХ су у апсолутним износима мале и тек су нешто више од очекиваних с обзиром на продуктивност", наводе они.
И не само то - у извјештају наводе да ће програм ММФ-а, који захтијева смањење плата у јавном сектору, довести и до одређеног смањења плата и у приватном сектору.
Стево Пашалић, експерт за демографију, упозорава да је БиХ од 2007. године ушла у природну депопулацију, односно има већи број умрлих него рођених, а та депопулација је, како истиче, од 2009. до данас константна.
У односу на податке које је представио ММФ, Пашалић сматра да је природна депопулација нешто израженија у Србији, док су подаци о имиграцији углавном у складу с његовим подацима.
"Тачно је да су Македонија и БиХ историјски имиграционе земље и тачно је да су у задњих десетак година интензивиране. Али од 2000. глобално су миграције знатно израженије. БиХ је у рату трајно напустило 527.000, а у послијератном периоду већ милион људи", истиче он.
Што се тиче мјера, како истиче, депопулацијски аларм у БиХ би требало да буде стално упаљен, без обзира на то која странка је на власти, и да је хитно потребно донијети и материјалне и нематеријалне мјере.
Он је навео да БиХ није у економским могућностима да да 10.000 долара за друго или треће рођено дијете, као што то данас ради Русија или неке друге земље, али да постоји читав низ мјера које се могу предузети.
Примјера ради, истиче да ће на Универзитету Источно Сарајево од марта започети програм популационе едукације за студенте.
"То ће бити примјер за све друге образовне установе - да се млади адолесценти укључе у популациону едукацију како би се помогло стварање свијести о неопходности повећаног рађања за опстанак друштва", каже он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
