БиХ људска права прекршила шест пута
Стразбур - Европски суд за људска права у Стразбуру је током прошле године шест пута пресудио против БиХ када су у питању кршења људских права, наведено је у извјештају који је тај суд објавио.
Ипак, како се чини, од свих земаља западног Балкана, не рачунајући Словенију, БиХ је најмање кршила људска права, с обзиром на то да је у предметима против Србије изречено 13 пресуда, а 12 пута је проглашена кривом, Хрватске 24, а у 15 случајева је проглашена кривом, док је у предметима против Црне Горе било 13 пресуда, од којих је 11 негативних, а против Македоније је било 12 пресуда у којима је та земља прекршила људска права. Против Словеније изречено је десет пресуда, од којих је шест пута земља проглашена кривом, а у четири наврата је ослобођена кривице.
Од шест пресуда против БиХ, четири се односе на стару бољку земље - неимплементацију правоснажних пресуда, једна се односи на ускраћивање права на поштено суђење, а једна на ускраћивање права на слободу и безбједност. Када се ради о меритуму, пет од шест пресуда се односи на предмете заштите имовине.
За БиХ би могао бити занимљив случај из Словеније, када је субјект који се пријавио на јавни тендер био одбијен, а Словенија му је ускратила право на жалбу. Суд је пресудио у корист понуђача, тврдећи да држава увијек мора дозволити апелацију на донесену одлуку о извршеном тендеру кад је у питању јавна институција и јавна услуга.
Судећи према изреченим пресудама, већина земаља Европе има знатно лошије стање људских права од БиХ, а апсолутни негативни рекордер је Руска Федерација, са укупно 248 ријешених предмета, од којих је земља у 238 случајева проглашена кривом за кршење људских права. Друга по негативном билансу у Европи је Турска, против које је изречено 140 негативних пресуда, од укупно 146 пресуда.
Финска није имала ниједну пресуду, и тиме је позитивни рекордер Европе, а Чешка, Данска, Њемачка, Аустрија, Ирска, Естонија, Холандија, Норвешка, Португал, Шведска, Летонија и Уједињено Краљевство су са максимално три пресуде такође међу највећим поштоваоцима људских права у Европи.
Међу веће кршиоце људских права у Европи се осим Русије и Турске могу убројати и Бугарска, Грчка, Мађарска, Молдавија и Украјина, која је трећа са укупно 86 негативних пресуда. Иначе, током 2018. године изречено је укупно 1.014 пресуда.
У извјештају су наведени најзанимљивији предмети који су се појављивали на суду током 2018. године, а односе се на дилеме о томе има ли држава право сакупљати приватне информације грађана у сврху заштите од тероризма и других пријетњи, на права грађана бивших социјалистичких земаља на имовину у свјетлу чињенице да је имовина у вријеме социјализма била друштвено власништво, на који начин се примјене ванредног стања у земљи могу односити на привремену суспензију неких одредаба Европске повеље о људским правима, право на ненајављене протесте грађана када сматрају да држава крши њихова права и сличне предмете.
Много интереса изазвао је случај убијеног новинара у Русији, за који је породица убијеног поднијела апелацију Европском суду за људска права тврдећи да држава није урадила довољно да се открију налогодавци убиства. Суд је пресудио у корист породице, тврдећи да у случајевима кад је новинар жртва насиља држава мора предузети додатне напоре да се открију не само извршиоци, него и налогодавци убиства новинара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
