Зашто се у Индонезији дешава толико ваздухопловних несрећа?

Након јучерашњег пада индонезијског Тригиан Ера у којем је погинуло 54 путника и чланова посаде, ово је трећа велика несрећа на истом подручју у посљедњих 12 мjесеци

Иноднезијска покрајина Папуа једно је од најнапуштенијих подручја свијета, мјесто које је толико неистражено да га научници називају 'изгубљеним свијетом', а које је познато по многим неоткривеним животињским врстама.

Ових дана тамо се догодила још једна трагедија. Авион Тригиан Ера ондје је нестао с радара, да би локално становништво убрзо објавило да су пронашли олупину, те се сумња да ни један путник ни члан посаде није преживио.

Будући да се ондашњи архипелаг протеже на 5.000 километара на југозападу Тихог океана, ваздух и даље представља најпрактичнији облик путовања између различитих дијелова земље.

Но најновији инцидент тек је посљедња у низу авионских несрећа које су погодиле ову азијску државу, иначе четврте на свијету по броју популације.

У јулу је војни авион, који је превозио 122 особе, пао у граду Медану, при чему су погинули сви који су били у авиону, као и 21 особа на тлу.

Прошлог децембра, авион који је летио према Сингапуру срушио се убрзо након полетања из Сурабаје, при чему су је погинуло 162 људи, тј. сви који су се налазили у авиону.

Ове незгоде нису изоловани инциденти, јер је сигурност индонезијских авиона толико лоша да им је до 2009. године ЕУ забранио да лете у било коју од својих земаља чланица.

Зашто Индонезија има толико бурну ваздухопловну историју?

Одговор се крије у повезаности географије, економије и политике. Наиме, као што смо већ навели, најлакше се диљем архипелага кретати авионима. У сиромашнијим крајевима Индонезије, као што је Папуа, инфраструктура путева и жељезнице је јако лоша или непостојећа, што значи да је нужан авио транспорт.

Двадесет година снажног економског раста које су уследиле након разорног финансијског краха источне Азије 1998. године, подигли су милионе до статуса средње класе, те је многима коришћење авиона зпостало најједноставнија опција. Због тога су се и авио компаније попут Тригане могле придружити тржишту.

Диктатура која је владала до оставке Сухарта 1998. године, у данашњој је демократији незамислива прошлост. Но према ријечима Дошуе Курланцика, стручњака за југоисточну Азију, корупција опстаје у епидемијским размјерима, због чега је патила, између осталог, и ваздухопловна индустрија.

Пилоти, контролори лета и механичари су лоше плаћени, а влада нерадо пушта људе изваа да имају потпун приступ кад се ради о акцијама потрага и спашавања, можда из стаха да се не открије колико су неспособни неки од контролора и регулатора зрачног саобраћаја.

Портпарол Тригиана Аирлинеса изјавио да је до посљедње несреће дошло због неповољних временских услова. Иако је могуће да се изненада замагли, затамни и почне да дува јак ветар без икаквог упозорења, авио компанија која је имала 14 великих несрећа од оснивања, 1991. године, не би смијела имати таквих оправдања, пише Атлантик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.