Успјех либерала и лабуриста, тежак пораз демохришћана

AМСТЕРДAМ - Према незваничним резултатима, на ванредним изборима у Холандији либерали и лабуристи су постигли значајан успјех, док је владајућа Демохришћанска партија, досадашњег премијера Јана Петера Балкендеа, претрпјела тежак пораз, пренијеле су агенције.

Према 98 одсто пребројаних гласова, за Народну странку за слободу и демократију (VVD) је гласало 24 одсто грађана (31 од укупно 150 мандата), а за Холандску лабуристичку странку 19,6 процената (30 посланичких мјеста), пренијеле су агенције.

Велики успјех постигла је и Партија слободе Герта Вилдерса која је дуплирала број мјеста у парламенту на 21 и трећа је по снази странка у земљи.

Многи грађани су подржали његову често оспоравану поруку бирачима: "Више безбједности, мање криминала, мање имиграната, мање ислама".

Он би у партијским погађањима могао да буде "главни играч" за обезбјеђивање већине у коалиционој влади. Сам Вилдерс је у једној ТВ дебати показао амбиције да буде замјеник премијера у будућој влади.

Тежак пораз претрпјели су демохришћани вишегодишњег премијера Балкендеа чија је Демохришћанска партија освојила свега 21 посланичко мјесто, односно 20 мање него што је досад имала у парламенту. Сада се нашла тек на четвртом мјесту у парламенту, послије Вилдерсове Партије слободе.

Он је прекјуче признао пораз и одмах послије објављивања резултата поднио оставку као лидер партије и вратио посланички мандат.

Према уставу, краљица Беатрикс ће повјерити мандат за формирање нове владе либералу Марку Руту, пошто је на челу водеће партије у земљи.

Aли, пошто је однос снага у парламенту уситњен, он ће имати велике проблеме да формира нову коалициону владу, поготово што се залаже за оштре мјере буџетске штедње, са чиме се не слажу његови могући партнери у коалиционој влади.

Према процјенама аналитичара, ти преговори би могли да потрају седмицама, чак и мјесецима.

У предизборној кампањи су доминирале економске теме пошто се земља суочила са рецесијом и тешком економском кризом. У центру пажње су била и питања у вези са политиком према имигрантима, мада не у толикој мјери као што је то био случај на претходним изборима.

Распад

Ово су били четврти избори од 2002. године. Коалициона влада се распала због неслагања око ангажовања Холандије у НAТО снагама у Aвганистану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.