У ова два случаја НАТО ће ући директно у рат против Русије

Лист наводи да се прва црвена линија односи на директну или индиректну интервенцију треће стране у рату против Украјине, а ријеч је прије свега о учешћу у инвазији са сјевера Бјелорусије, док је друга црвена линија војне провокације против балтичких земаља, Пољске или Молдавије.

Република напомиње да тренутно не постоје оперативни планови који би подразумијевали слање трупа, већ само процијене могућих акција у случају ванредних ситуација као крајња мјера и истиче да је фокус и даље на одвраћању и отклањају могућности да директан сукоб постане стварност.

Република пише да је НАТО, први пут од почетка рата у Украјини, на веома повјерљив начин и без званичних саопштења, идентификовао најмање двије црвене линије, које, ако буду пређене, може доћи до директне интервенције у сукобу у Украјини.

Аналитичари оцјењују да је руско-украјинска граница веома дуга, а да трупе Украјине више нису у стању да је у потпуности контролишу, па би потенцијални продор Русије на сјеверозапад створио коридор између Кијева и Бјелорусије, а Минск би тада био директно укључен у војни сукоб, пише лист.

Када је ријеч о другој црвеној линији, а то су војне провокације против балтичких земаља, Пољске или Молдавије, Република наводи да то не мора нужно бити инвазија, већ само војни напад како би се тестирала западна реакција.

Према писању листа, више није искључена хипотеза о војном слому украјинских трупа, због чега је од виталног значаја за западне лидере да пошаљу јасну поруку руском предсједнику Владимиру Путину да је једно дубоко продријети на источне територије, а друго освојити престоницу или укључити треће државе у рат.

Другим ријечима, оцјењује италијански лист, Украјина не смије да изгуби и НАТО је спреман да директно интервенише како би избјегао колапс Кијева.

Република наводи да на истоку Европе, у балтичким земљама, у Пољској, Словачкој, Мађарској, Бугарској и Румунији, НАТО може да рачуна на више од 100.000 војника који су већ распоређени или би били мобилисани за неколико дана.

Лист оцјењује да би се могућа реакција Запада одвијала постепено и да би прво било мобилисано ваздухопловство, док би копнене трупе биле посљедње средство у случају ескалације.
     На западу су свјесни да би у случају директног сукоба и даље постојале  огромне оперативне потешкоће, а да Француска, на примјер, може брзо да пошаље не више од 20.000 људи, наводи се у коментару Републике и додаје да, према ријечима бившег команданта Стратешких ваздухопловних снага Бруна Мегреа, у сукобу високог интензитета француско ваздухопловство не би имало расположивих авиона за 10 дана и вјероватно не би имало ракете на располагању након два дана. 

Лист наводи да аналитичари сматрају да сличне процјене, у неким случајевима и горе, важе за главне европске земље када је ријеч о недостатку артиљерије и производних линија војне индустрије, али истовремено указује да у Европи постоје америчке базе, због чега НАТО данас више не искључује ниједан сценарио. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.