Tужилаштво за ратне злочине Србије и даље води истрагу за Добровољачку

"Имајући у виду чињеницу да кривична дела ратних злочина не застаревају, поступак истраге ће бити настављен у оном тренутку када се отклоне разлози за њен прекид", пише у одговору руководиоца српског Тужилаштва за ратне злочине Милана Петровића достављеном Срни.

Напомиње се да Тужилаштво за ратне злочине Србије води и даље поступак истраге у овом предмету у вези са постојањем сумње да је 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву почињен ратни злочин према припадницима бивше ЈНА, међу којима је било оштећених лица држављана Србије.

У одговору се додаје да се поступак истраге у овом предмету води против већег броја окривљених лица, која нису доступна државним органима Србије.

У одговору се наводи да је радња овог ратног злочина квалификована као кривична дјела противправно убијање и рањавање непријатеља те употреба недозвољених средстава борбе, извршених у саизвршилаштву из кривичног закона бивше СФРЈ.

Додаје се да се истражни поступак у овом предмету спроводи према одредбама ранијег Законика о кривичном поступку пред надлежним Вишим судом Одјељењем за ратне злочине у Београд, "који суд је донио рјешење о прекиду истраге, због тога што ниједан од окривљених није достижан државним органима Србије".

Срни је у Вишем суду у Београду речено да је ово рјешење донесено 7. јула 2014. године.

Припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици 2. маја 1992. године.

У овом нападу живот су изгубила 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци.

Том приликом заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијени.

Злочин у Доровољачкој још нема судски епилог.

Међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 особа, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет "Добровољачка" преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет "Добровољачка" уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак "политички мотивисан".

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потјернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се "не би могло очекивати поштено суђење у Београду".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.