Тежак живот Себастијана Марокина због очевих гријеха

БУЕНОС AЈРЕС - Послије 16 година живота у анонимности, син вође Медељинског нарко-картела Пабла Ескобара, у интервјуу шпанском листу "Паис", каже да је у животу научио да мора да ради све супротно од онога што је његов отац чинио зато што жели да живи.

Aрхитекта Себастијан Марокин (32) звао се Хуан Пабло док није напунио 16 година, а име је промијенио у децембру 1994. године када је стигао у Буенос Aјрес са картом у једном правцу. Разлог је било презиме, зато што је био син једног од најозлоглашенијих нарко-дилера у Латинској Aмерици, Колумбијца Пабла Ескобара Гавирије.

Његов отац је погинуо у сукобу са полицијом 2. децембра 1993. године у Медељину. Себастијан је послије тога побјегао из земље са мајком и млађом сестром.

- Већ са седам година живио сам као криминалац. Живјели смо као бјегунци. Дешавало нам се да се кријемо са њим, да будемо окружени милионима долара, а да немамо шта да једемо - прича Ескобаров син.

Пабло Ескобар Гавирија био је 80-их година лидер Медељинског нарко-картела, контролисао је 80 одсто трговине кокаином у свијету, а његови поступци покренули су вишегодишњи крвави нарко-тероризам због кога је у Колумбији започела спирала насиља, смрти и бола.

Он је одговоран за хиљаде убистава, атентата аутомобилом бомбом, експлозију једног путничког авиона и оснивање одреда смрти чији су припадници била чак и 11-годишња дјеца.

Живот Ескобарове породице није био нимало лак и она је плаћала казну за његове злочине. Изгнанство из Колумбије, завршило се у Aргентини послије "ходочашћа" кроз десетине земаља.

Марокинова млађа сестра Мануела била је избачена из неколико школа када су родитељи њених школских другова сазнали њен прави идентитет. Његова мајка је 1996. године оптужена за прање два милиона долара и провела је годину и по дана у аргентинском затвору, послије чега је била помилована.

Породица Пабла Ескобара данас живи у оскудици. Марокин са супругом живи у Буенос Aјресу у стану од 60 квадрата, упркос огромном очевом богатству које је у једном тренутку износило између пет и десет милијарди долара, зато што су колумбијске власти заплијениле више од 240 Ескобарових имања, међу којима је била и једна хацијенда од 2.800 хектара са аеродромом и зоолошким вртом.

Марокин је признао да су он, његова мајка и сестра 2006. године морали да плате колумбијским мафијашима одређену своту новца да би их оставили на миру.

Марокин се први пут послије 15 година проведених у иностранству вратио у родни Медељин, гдје је посјетио очев гроб и прошетао се улицама града, иако се и даље плаши да би непријатељи његовог оца могли пожељети да се освете.

Савјест

Марокин, његова мајка и млађа сестра су промијенили имена из безбједносних разлога, међутим грижа савјести због злочина које није починио он, већ његов отац, натјерала га је да послије 16 година изађе из анонимности и пристане да сарађује у пројекту аргентинског синеасте Николаса Ентела који је хтио да сними филм о животу Пабла Ескобара из другачије перспективе. Тако је настао документарни филм "Гријеси мога оца" који је прошле недјеље премијерно приказан на Филмском фестивалу у Мар дел Плати у Aргентини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.