Забраном руских медија прекршени устави Шведске и Данске

22.30 Забраном руских медија прекршени устави Шведске и Данске

Забраном емитовања руских медија у ЕУ прекршени су устави Шведске и Данске, који експлицитно забрањују било какву врсту цензуре, наводе дански стручњаци за медије за европски портал “ЕУобзервер”.
Шефови дипломатија ЕУ забранили су емитовање програма “Раша тудеј” и “Спутник” у марту и додали су још три руска медија на црну листу у јуну.
Европски суд правде стао је у одбрану контроверзне мјере, наводећи да су права новинара заштићена све док дјелују “у доброј вољи”.
Стручњаци наводе да је све то учињено упркос правним регулативама у Уставу Шведске о слободи медија које штите “право сваког да објављује без мијешања државних власти”.
Медијски стручњаци у чланку у “ЕУобзерверу” наводе да је интервенцијом ЕУ ефикасно премостила основне законе у Шведској и Данској, чиме су изазване сумње у посвећеност руководства блока демократским вриједностима и владавини закона.
“Новинари истичу да је Европска комисија по страни оставила уставне одредбе о одбрани слободе говора уз тихо одобравање медија и јавности. Једини изузетак је Норвешка, која није чланица, али је блиско повезана са Унијом”, пише “ЕУ обзервер”.
Према наводима портала, Европски суд правде из Луксембурга дао је себи за право да доноси одлуке које је новинарство прихватљиво, док ускраћује европским држављанима могућност да сами одлучују из “непречишћених изјава из упитних извора”.

21.00 Москва одбацује усвојену Резолуцију

Русија одлучно одбацује резолуцију коју је данас усвојио Савјет УН за људска права /УНХРЦ/, игнорисаће установљени специјални механизам и одбија да сарађује са њим, саопштено је данас из руског Министарства спољних послова.
На данас одржаној 51. сједници УНХРЦ-а на иницијативу 26 чланица ЕУ одобрен је нацрт резолуције о ситуацији у вези са људским правима у Руској Федерацији.

“Русија одлучно одбацује резолуцију усвојену данас и лажне оптужбе које су наведене, игнорисаће специјални механизам Савјета за људска права и одбија да сарађује са њим”, наводи се у саопштењу.

У саопштењу се истиче да је резолуција заснована на познатим инсинуацијама о “прогону” представника цивилног друштва, активиста за заштиту људских права и сексуалних мањина у Русији.

У саопштењу се напомиње да “забринутости” изнесене у нацрту не одсликавају реално стање ствари и не могу служити као основа за стварање положаја специјалног извјестиоца за Русију, што је коначни производ у овом антируском документу.

У саопштењу се додаје да ће истовремено Русија наставити да брани своје приоритете у Савјету за људска права од којих је увијек био и остаје јачање конструктивног, равноправног међународног дијалога за унапређење и заштиту људских права.

18.00 Русија смијенила једног од најважнијих официра

Русија је смијенила команданта источног војног округа, генерал-пуковника Александра Чајка, објавио је руски портал РБЦ. 

РБЦ је позивајући се на јавно доступне државне регистре обавијестио да је генерал-пуковник Рустам Мурадов именован његовим насљедником.

Источни војни округ покрива јединице на руском Далеком истоку, иако је тренутно већина њих распоређена у Украјини. Мурадов, којему је ЕУ у фебруару наметнуо санкције, служио је прије у Донбасу и командовао руским мировним снагама у Нагорно-Карабаху, одметнутој регији Азербајџана у којој живе већински Јерменци.

Кремљ и руско министарство одбране нису још увијек потврдили ову информацију.

РБЦ је у понедјељак обавијестио да је смијењен и командант западног војног округа, генерал-пуковник Александар Журављов, недуго након руских губитака прошли мјесец и губитка Лимана у Доњецку. Руске снаге изгубиле су од тада контролу над неколико стотина километара квадратних у Херсонској области, територију који Русија сада сматра дијелом Русије.

16.30 Ступио на снагу закон о забрани руске музике

У Украјини је ступио на снагу закон којим се забрањује емитовање и извођење пјесама руских музичара, као и њихове концертне турнеје у земљи, саопштио је украјински парламент /Врховна рада/.
Закон под називом "О допунама одређених закона Украјине о подршци националних музичких производа и ограничавању јавне употребе музичких производа државе агресора" означен је на интернет страници Врховне раде као "активан", а као датум ступања на снагу наведен је 7. октобар.

Украјински парламент је крајем маја регистровао закон којим се забрањује јавно извођење руске музике и емитовање спотова, као и турнеје руских музичара у Украјини. Закон је усвојен у јуну.

Влада Украјине саопштила је да планира да из закона изузме бивше руске држављане који сада посједују украјински пасош, као и оне умјетнике који су осудили руску специјалну војну операцију у Украјини.

16.00 Потврђена намјера да се убију цивили на ослобођеним територијама

Константно украјинско гранатирање цивила има размјере геноцида, а заробљени украјински војници потврдили су намјеру Украјине да се убију сви они који су остали на ослобођеним територијама, истакао је замјеник регионалне управе Херсонске области Кирил Стремоусов.
"Након појединих изјава припадника украјинске војске који су се предали, потврђено је да ће сви они који су остали на ослобођеним територијама бити истријебљени", написао је Стремоусов на "Телеграму".

Он је прецизирао да је Кијев, заправо, захтијевао да мјештани ослобођених територија напусте своје домове и изађу из тог подручја, пренио је ТАСС.

"Убијања и геноцид над мјештанима Херсонске области је циљ неонациста. Кијевски режим уопште не сакрива намјере када се ради о мјештанима територија ослобођених од нацизма", додао је Стремоусов.

15.30 Руске трупе осујетиле нападе украјинске војске у Купјанску

Два батаљона украјинске војске направила су неуспjешан покушај напредовања у Купјанску у Харковској регији, рекао је портпарол руског министарства одбране Игор Конашенков, преноси ТАС С.
"У рејону Купјанска, руске трупе су одбиле све нападе украјинске војске и као резултат тога елиминисале су преко 80 украјинских милитаната", рекао је портпарол.
По ријечима Конашенкова уништено је пет тенкова, четири борбена возила пјешадије и десет моторних возила.

10.00 Савјет УН именоваће експерта за кршење људских права у Русији

Савјет Уједињених нација за људска права усвојио је данас захтјев за именовање новог независног експерта за наводна кршења људских права у Русији, оптужујући Москву да ствара "климу страха" репресијом и насиљем.

За приједлог се изјаснило 17 чланова Савета, шест је било против, а 24 уздржано, пренио је Ројтерс.

Ово је први пут да је Савјет за људска права који постоји 16 година, одлучио да именује специјалног извјестиоца за испитивање поштовања људских права једне од својих такозваних чланица ''П5'', који имају стална мјеста у Савјету безбједности УН, навела је агенција.

За предлог је гласала већина западних земаља, којима су се придружили Парагвај, Маршалска Острва и Украјина.

Против предлога гласале су дипломате из Боливије, Кине, Кубе, Еритреје, Казахстана и Венецуеле.

Потез је услиједио након строжих руских закона усвојених ове године за кажњавање људи за које Москва тврди да дискредитују оружане снаге или шире лажне информације и присилну обуставу рада група које се баве заштитом људским правима, навела је агенција.

Руски амбасадор при Уједињеним нацијама у Женеви Генадиј Гатилов рекао је да приједлог садржи низ лажних навода. "Овај нацрт резолуције је још један примјер како западне земље користе савјет за постизање својих политичких циљева", рекао је он.

Кинески изасланик Јанг Џилун оптужио је западне земље које су поднијеле предлог, за двоструке стандарде у погледу људских права, указујући на проблеме са расизмом и мигрантима код њих.

12:28 Осло упутио специјални брод да провјери гасовод до Њемачке

Норвешка је послала специјализовано пловило да изврши провјеру подморског гасовода до Њемачке из безбједносних разлога, због сумњи на прошломјесечне саботаже на два гасовода Сјеверни ток између Русије и Њемачке, јавља Ројтерс позивајући се на обавијештене изворе и податке.

Норвешка, која је сада највећи европски снабдјевач гасом, ставила је прошле недјеље свој енергетски сектор у стање приправности, упутивши поморске и ваздухопловне снаге земље да патролирају над енергетским објектима на мору и шаљући војнике у постројења за прераду гаса на копну након експлозија на гасоводима Сјеверни ток 26. септембра, преноси Ројтерс.

Брод за нафту Хавила Сабси, опремљен подморским возилима с даљинским управљењем, упућен је 5. октобра да прегледа цјевовод Јуропајп ИИ који се протеже од Карстое погона за гас у Норвешкој до Дорнума у Немачкој, показују подаци компаније Рефинитим праћењу пловила.

Џостин Алендал, главни извшшни директор компаније Рич Сабси, која управља бродом Хавила Сабси, рекао је за Ројтерс да је инспекцију наредио Еквинор, који обавља инспекције цевовода у име предузећа Гаско, оператера гасног система на мору.

„Из безбједносних разлога, не можемо улазити у детаље о конкретним мерама“, навео је у мејлу портпарол Гаскоа.

Представник Еквинора није био одмах доступан за коментар, а норвешка војска је одбила да коментарише истраживања морског цјевовода и друге специфичне безбједносне мјере на мору.

„Сазнања о овим мјерама олакшала би неком актеру да их избјегне“, написао је портпарол војске у одговору достављеном електронском поштом.

Јуропајп II је можда најважнији норвешки гасовод, каже Тор Ивар Стромен, виши предавач на Краљевској норвешкој поморској академији, додајући да би евентуални прекид дотока гаса овим цјевоводом у Њемачку могао да изазове политичке притиске који би променили динамику актуелног сукоба с Русијом.

Један извор из гасне индустрије рекао је Ројтерсу да Норвешка провјерава кључну инфраструктуру за нафту и гас, укључујући цјевоводе, у потрази за могућим експлозивним направа или покушајима саботаже.

Њемачка, највећа европска економија, у великој мјери се ослањала на испоруке гаса из Русије све до руске инвазије на Украјину.

Цјевовод Јуропајп II, дужине 658 километара, има капацитет од 71 милион кубних метара гаса дневно, што је око петине укупног норвешког извоза преко гасоводних система.

Шведска безбједносна служба саопштила је јуче да је истрага на месту експлозија на гасоводима Сјеверни ток 1 и 2 појачала сумње у „очигедну саботажу” која укључује подметање детонација.

12:04 Амирабдолахијан: Техеран није слао оружје москви за операцију у Украјини

Иран није снабдијевао Русију оружјем за специјалну војну операцију у Украјини нити ће то чинити, изјавио је ирански министар спољних послова Хосеин Амирабдолахијан.

"Иако су поједине земље пружале војну помоћ Кијеву, ми никад нисмо нити ћемо слати било какво оружје Русији за употребу против Украјине, јер вјерујемо да је рјешење за ову кризу политичко и да нуђење оружја било којој страни одгађа прилику за мир", рекао је Амирабдолахијан у телефонском разговору са финским министром спољних послова Пеком Хавистом.

Амерички лист "Вашингтон пост" објавио је у августу чланак у којем се наводи да Иран снабдијева Русију дроновима, а од тада су се у јавности појавиле и сличне изјаве званичника администрације предсједника САД Џозефа Бајдена.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбацио је такве извјештаје као лажне, пренио је ТАСС.

11:36 Путин и Ердоган о рату у Украјини и актуелној кризи

Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган разговарао је телефоном са руским колегом Владимиром Путином о унапређењу билатералних односа, као и о актуелној кризи, саопштено је данас из канцеларије турског предсједника.

Тема разговора била су и најновија дешавања у Украјини, саопштила је Дирекција за комуникације Турске.

Ердоган је у разговору поновио спремност Анкаре да допринесе мирном рјешавању сукоба између Москве и Кијева, преноси Ројтерс.

Чланица НАТО-а Турска има блиске односе и са Украјином и са Русијом и настоји да избалансира своје везе током рата, одбијајући да се придружи западним санкцијама против Москве, уједно критикујући руску инвазију и снабдијевајући Кијев наоружаним беспилотним летјелицама.

Турска је заједно са Уједињеним нацијама, посредовала у јулском споразуму који је омогућио да украјинско жито исплови из црноморских лука.

Односи Анкаре и Москве су сложени, при чему те двије земље блиско сарађују на пољу трговине енергентима, док се мимоилазе у ставовима око Сирије, Либије и Азербејџана, подсјећа британска агенција.

10:33 Веран: Дипломатски канали спречавају сценарио нуклеарне катастрофе

Француска одржава диломатске канале са Русијом да би био спријечен сценарио нуклеарне катастрофе, саопштио је портпарол Владе Француске Оливије Веран.

"Француска и Западна Европа су у стању будности и ангажоваће сва средства, укључујући дипломатска, да би био спријечен развој догађаја према сценарију нуклеарне катастрофе", рекао је Веран телевизији БФМ.

Он је истакао да је Француска "чула пријетње из Москве, али очување дипломатских канала помаже да се објасни да је такав сценарио незамислив", преноси ТАСС.

Веран је додао да се пажљиво прати и ситуација у вези са Запорошком нуклеарном електраном, гдје Међународна агенција за атомску енергију ради на томе да се осигурају безбједни услови и потврда да нема проблема са реакторима.

10:30 Рогов: Долази нова група стручњака у нуклеарну електрану

Четворочлана група стручњака Међународне агенције за атомску енергију /ИАЕА/ требало би данас да стигне у Запорошку нуклеарну електрану, изјавио је за "Спутњик" члан главног савјета регионалне управе Запорошке области Владимир Рогов.

Ситуацију у нуклеарки тренутно надгледају двојица стручњака Агенције, која је саопштила да ће данас повећати број стручњака на четири.

"Група стручњака ИАЕА долазе да нас посјете. Они ће данас стићи у Запорошку нуклеарну електрану и замијениће двојицу стручњака из Шпаније и Румуније", рекао је Рогов.

11:10 Борељ позива чланице ЕУ да издвоје више новца за Украјину

Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, који је стигао на Самит ЕУ у Праг, позвао је државе чланице да издвоје више новца за војну подршку Украјини.

"Замолићу лидере да подрже предлог нове транше за Европски мировни фонд, да би наставили са пружањем војне подршке Украјини, као и за обуку", рекао је Борељ.

10:04 Кијев ствара ризике за употребу оружја за масовно уништење

Кијев ставара ризике повезане са употребом оружја за масовно уништење, а доказ за то је изјава украјинског предсједника Владимира Зеленског о "превентивним" нападима НАТО-а на Русију, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Зеленски је у обраћању на аустралијском институту "Лауи" путем видео-линка рекао да би НАТО требао да изврши "превентивне нападе" на Русију, умјесто да чека удар из Москве.

Апел Зеленског је "још један доказ за пријетње које долазе од режима у Кијеву и за неутрализацију пријетње због које је покренута специјална војна операција", рекао је Лавров, преноси ТАСС.

Лавров је оцијенио да европска заједница "плеше уз музику из Кијева и охрабрује луде фантазије оних који су тамо још на власти" што је, према његовим ријечима, показао јучерашњи састанак у Прагу, гдје је објављен процес формирања безбједносне структуре без учешћа Русије.

10.00- Самит ЕУ о одлуци Русије да припоји украјинске регионе

У Прагу се данас одржава неформални Самит Европске уније, у чијем фокусу ће бити одговор на одлуку Русије да припоји четири украјинска региона.

Разговараће се и о томе како обезбиједити довољно енергената за зиму.

9.52 - Стремоусов: Украјинске снаге стрељале 16 цивила у Херсонској област

Заменик шефа проруске војно-цивилне администрације Херсонске области Кирил Стремоусов тврди да су украјински војници стрељали 16 цивила у селу Велика Олександровка на сјеверу тог украјинског региона, чији је пријем у састав Русије недавно прогласила Москва.

Према ријечима Стремоусова, један човек је лично видио да су украјинске снаге стрељале 16 цивила на које су прве наишли и да се не зна да ли је ријеч о мушкарцима или женама, преноси РИА Новости.

Стрмоусов је додао да се село Велика Олександровка налази у тампон зони на сјеверу Херсонске области и недавно је прешло под контролу Оружаних снага Украјине.

7.43 - Бајден: Ризик од нуклеарног Армагедона највећи од Кубанске кризе

Амерички предсједник Џозеф Бајден рекао је да би недавне пријетње руског предсједника Владимира Путина могле да прерасту у нуклеарни сукоб и да ризик од атомског рата није био тако висок још од Кубанске ракетне кризе 1962. године.

"Нисмо се суочили са могућношћу Армагедона још од Кенедија и Кубанске ракетне кризе", упозорио је Бајден.

7.40 - У нападу на аутобус у Херсону погинуло 5 особа

 Пет цивила је погинуло, а пет рањено у нападу украјинских снага на аутобус у Херсонској области, саопштиле су службе за ванредне ситуације те украјинске области коју под контролом држе руске снаге.

Наведено је да су украјинске снаге испалиле четири ракете из вишецјевних ракетних система ХИМАРС на рејон Дарјевског моста и да је погођен цивилни аутобус, преноси РИА Новости.

7.07 - Украјинске снаге повратиле велику територију на југу Херсона

Украјинске снаге су од 1. октобра повратиле више од 500 километара квадратних територије и десетине насеља на југу региона Херсона, изјавио је синоћ предсједник Украјине Володимир Зеленски.

Он је у видеу на званичком порталу рекао да су украјинске снаге забиљежиле и нове успјехе на истоку земље, пренио је Ројтерс.

6.56- Украјинска војска: Русија напала Запорожје беспилотним летјелицама

Русија је први пут напала Запорожје беспилотним летјелицама, усљед чега су уништени инфраструктурни објекти у два округа, саопштио је начелник регионалне војне управе Александар Старух, преноси Униан.

Према његовим ријечима, претпоставља се да су за напад коришћене беспилотне летјелице шахед-136.

"Због тога грађани нису чули прегласне звукове експлозија", каже Старух.

Према првим информацијама, у нападу је погинула једна особа и она је превезена у болницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.