Од логора за политичке затворенике до машине за убијање породица

ОСВЈЕЋИМ - Логор Аушвиц-Биркенау прошао је кроз велику трансформацију, од логора за политичке затворенике до машине за убијање цијелих породица, изјавила је Јанина Ивањска, једна од преживјелих затвореника озлоглашеног нацистичког логора.

Она је током говора поводом 80 година затварања Аушвица у Освјећиму подсјетила да је логор првобитно био мјесто за Пољаке који су се противили нацистичкој окупацији, а да се након тога претворио у логор ратних заробљеника.

Према њеним ријечима, Аушвиц је тада постао логор рада, у којем су Руси и Пољаци кориштени за тестирање гасова, "да се види који отров је најефикаснији за тровање".

Ивањска је навела да су нацисти касније почели да доводе и жене.

Према њеним ријечима, тешко је процијенити колико људи је убијено.

Ивањска се сјећа да је мало људи премјештено у друге логоре, те да су неки довођени из других земаља и директно увођени у гасне коморе.

"Касније је логор постао машина смрти. Нико не зна тачно колико их је убијено", навела је Ивањска.

Она свједочи да су нацисти 1943. године почели да доводе Роме и да су довођене цијеле породице.

"Доктор Јозеф Менгеле би се постарао за њих. Он је и прије рата вршио експерименте како би доказао да су Нијемци супериорни, а Јевреји и Роми - безвриједни народи које треба истријебити.

У августу више није остао ниједан жив Ром, јер нису више били потребни Менгелеу", сјећа се Ивањска.

Она је напоменула да се на данашњи дан "слави ослобођење", дан када је логор престао да ради.

"Тада је било тек неколико затвореника. Остали су млади, болесни, труднице - тек 10 одсто од почетног броја. Стотине хиљада изведено је и одведено у друге логоре, те су многи тек касније ослобођени", додала је Ивањска.

Не дозволити да се понови историја истребљења људи

Това Фридман, једна од преживјелих затвореника из логора Аушвиц, описала је у говору страдање своје породице и упозорила да се никада не смије дозволити понављање историје истребљења људи.

Фридманова је рекла на церемонији обиљежавања 80 година од ослобађања Аушвица да јој је 27. јануар "постао рођендан", јер је овај дан толико важан.

Она је испричала да су нацисти испразнили град у којем је живјела када је имала само пет и по година и одвели већину њених пријатеља и родбине.

Према њеним ријечима, њеног оца послали су у логор Дахау, а њу и мајку у Аушвиц-Биркенау, гдје је свједочила масовном убијању људи у гасним коморама.

"Данас имамо обавезу не само да се сјетимо, што је веома важно, него и да упозоримо и учимо друге да мржња доноси мржњу, убијање доноси још убијања. Наша освета мора да буде изградња снажне јеврејске државе и подизање породица у миру", рекла је она.

Фридманова је оцијенила да је ширење антисемитизма у данашње вријеме шокантно и да се Израел, као једина демократија на Блиском истоку, бори за свој опстанак.

Будите "осјетљиви" на све изразе мржње

Леон Вајнтрауб, један од преживјелих затвореника у логору Аушвиц-Биркенау, позвао је све људе да "буду осјетљиви" на изразе мржње, неразумијевања и одбојности према свима који су другачији, било то због боје коже, религије или сексуалне оријентације.

Он је током говора на комеморацији поводом 80. годишњице ослобађања Аушвица и Међународног дана сјећања на жртве Холокауста упозорио да се нацистички симболи могу видјети на парадама у Пољској и другим европским земљама, те да групе које величају те симболе заступају мржњу коју су нацисти покренули.

"Та идеологија и став који проповиједају непријатељство и мржњу према другима дефинише расизам, антисемитизам и хомофобију као врлине, и то се дешава у земљи која је толико пропатила под нацистичком окупацијом.

Позивам све добре воље, посебно младе, да буду `осјетљиви` према свим изразима неразумијевања и одбојности према онима који су другачији, без обзира на боју коже, религију или сексуалну оријентацију", рекао је Вајнтрауб.

Према његовим ријечима, у данашњем дигиталном свијету је тешко разликовати искрене намјере и тражење популарности.

"Треба узети за озбиљно шта причају непријатељи демократије. Уколико успију у свом проповиједању, морамо избјећи грешку тридесетих, када свијет није схватио озбиљно причу нациста", истакао је Вајнтрауб.

Он је позвао на веће напоре у борби против ставова који су довели до Холокауста, ког се данас сјећамо.

"Једина раса је хомо сапијенс. Као љекар и гинеколог, када год радим операцију, знам да је ткиво испод коже код свих исто", поручио је Вајнтрауб.

Он се сјећа да су у августу 1944. године он и његова породица депортовани у Аушвиц, те да су у једном дану у гасној комори убијене његова мајка и тетка, које су затим спаљене у крематоријуму.

"Одузели су нам сву људскост. Скидали нас голе и отимали све што имамо. Бријали су нам све длаке, заједно са кожом. Било је болно", присјећа се Вајнтрауб.

Он је рекао да је много патио, био усамљен и брутално одвојен од породице, а најтеже му је падао густ таман дим од људског меса које гори.

Вајнтрауб се присјећа да се након неколико седмица се ишуњао из логора, али су га примијетили припадници СС јединица изван логора.

Он је 1945. године, заједно са осталим затвореницима, премјештен у други логор, до којег су ходали три дана. Мјесец дана касније пребачен је у трећи.

Вајнтрауб се сјећа да су га Французи ослободили и да је морао да буде хоспитализован због тифуса и екстремне неухрањености, а затим је био у француском санаторијуму.

Он је током педесетих година прошлог вијека радио у болници у Варшави, али је због пораста антисемитизма изгубио посао 1969. године. У септембру те године је емигрирао у Шведску.

Вајнтрауб је на крају обраћања позвао присутне на минут ћутања за све жртве Холокауста.

Сјећање кључ за дизајнирање будућности

Сјећање је кључ за разумијевање данашњице и дизајнирање будућности, изјавио је др Пјотр Цивински на комеморацији поводом 80. годишњице ослобађања нацистичког логора Аушвиц.

"Сјећање раздваја и уједињује људе. Оно боли, помаже, води, упозорава, обавезује и подиже свјесност. Без сјећања не знате који пут да одаберете", рекао је Цивински.

Он је напоменуо да људи данас уче историју, али да то није исто као "учење сјећања".

"Историја су чињенице, а сјећања доживљај тих чињеница", навео је Цивински.

Он је истакао да се морају промијенити образовни програми, у којима се уче само чињенице, али не и сјећање, јер сјећање није само ствар културе, већ јасноће и идентитета.

"Шта да радимо данас са сјећањем? Ако сте немоћни и не можете даље - можда сте дошли до границе, која је увијек имагинарна. Урадите нешто добро за друге, колико можете. Схватићете да радите то за себе и тада нећете бити беспомоћни. Нека ваше сјећање буде живо, јер је оно ваш стуб и представља вас саме", поручио је Цивински.

Након обраћања Цивинског услиједила је јеврејска молитва, а затим су приложене свијеће у знак сјећања на жртве Холокауста.

Мржња постоји и данас

Мржња према Јеврејима каква је постојала тридесетих година прошлог вијека постоји и данас, упозорио је Роналд Лаудер, представник "Стубова сјећања", највећег приватног донатора Меморијалног центра Аушвиц-Биркенау.

Лаудер је рекао у говору поводом обиљежавања 80 година од ослобађања Аушвица да је тешко повјеровати да насиље и мржња против Јевреја и једине јеврејске државе постоје и данас.

"Не могу да замислим како је то за 50 оних који су преживјели Холокауст и који су овдје присутни", изјавио је Лаудер.

Он је указао на напад Хамаса на Израел и рекао да су "прије 15 мјесеци, не прије 80 година, опет јеврејска дјеца убијана из једног разлога - зашто што су Јевреји."

"Оно што се догодило у Израелу 7. октобра и овдје прије 80 година има једну заједничку нит - стару мржњу према Јеврејима", навео је представник "Стубова сјећања".

Лаудер је истакао да је свијет научио чему води антисемитизам када су припадници Црвене армије 27. јануара 1945. године ушли у Аушвиц.

Он је додао да "паралеле зла" данас постоје широм свијета - Европе, Сјевере Америке, Аустралије - да су јеврејска дјеца издвојена, да им се пријети на универзитетима, јеврејски професори добијају отказе и да се јеврејској дјеци говори да сакрију сваки знак да су Јевреји.

Лаудер је указао на проблем друштвених мрежа као извора дезинформација и да у земљама широм свијета међу млађима од 30 година опада проценат оних који сматрају да Израел има право да постоји, као и свака друга држава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.