Објављена цијела Тачијева жалба, апелује на слободу у трећој земљи

Он жалбом тражи да се преиначи одлука судије и да се под хитно пусти на слободу, под утврђеним условима, посебно сугеришући жалбеном вијећу да размотри гаранције трећих држава да неће побјећи, опструисати поступак или починити нова кривична дјела.

У жалби се тврди да је судија погрешио у погледу гаранција трећих држава (које нису Косово) и то и у погледу чињеница и у погледу права.

У жалби се поред осталог тврди да је судија погрешио у погледу законитог трајања притвора у претходном поступку, као и процјене судије Тачијевог утицаја и власти на Косову, која је према ставу његове одбране, како се наводи, "толико неправична и неразумна да представља злоупотребу дискреционог овлашћења".

Такође, како се наводи у жалби, судија је погрешно процијенио да напредовање објелодањивања доказа тужилаштва против њега, повећава опасност од бекства, као и ризике за опструкцију поступка и чињење нових кривичних дјела.

Посебно се истиче да је судија лоше процијенио гаранције трећих држава, а замерено му је и што није затражио њихове ставове прије одлуке о притвору.

Ово ће бити први пут да жалбено вијеће разматра и одлучује о Тачијевом приједлогу за привремено пуштање на слободу у "трећој држави", та од ове одлуке ће зависити и сва даља његова изјашнејња о притвору.

"Треће државе", изузев Косова, и њихове гаранције да Тачи неће побјећи, дио су ранијег повјерљивог дописа Тачијеве одбране.

О жалби ће одлучивати трочлано судско вијеће: судије Мајкл Пикард, Емилио Гати и Нина Јергенсен, а њихова одлука може се очекивати током септембра.

Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими ухапшени су 5. новембра 2020. године, када су пребачени у притвор у Хагу, гдје се и даље налазе.

Сва четворица ових некадашњих шефова ОВК су оптужени за низ ратних злочина и злочина против човјечности и терете се за злочине широм 40 места за у којима су људи неосновано лишавани слободе, мучени и убијани, за које им прети казна доживотног затвора.

У оптужници се наводи да су кривична дјела која им се стављају на терет извршена у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више мјеста на Косову, као и у Кукешу и Чахану, у сјеверној Албанији.

Према наводима оптужнице, та дјела су извршили припадници ОВК против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима. 

Жртве су махом били Срби, али и Албанци нелојални ОВК.

У оптужници се наводи да Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи сносе индивидуалну кривичну одговорност, према различитим облицима кривичне одговорности, за кривична дјела извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову, која су била дио раширеног и систематског напада на особе за које се сумњало да су били против ОВК.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.