БРИСЕЛ - Европска унија је 2022. у политичком заносу пресјекла енергетску пупчану врпцу са Русијом. Данас рачун за ту одлуку плаћају грађани и индустрија. Само у једној години увоз енергената из других извора коштао је Европу више од 400 милијарди евра, а гас је у кризним периодима био и до четири пута скупљи него раније.

Али, питање је да ли Европа, формално ослобођена гасне зависности од Русије, сада срља у нову зависност? Све више медија и аналитичара, па и оних из западне Европе, све учесталије и гласније упозоравају на ову проблематику, истичући да Европа једну зависност замјењује другом, далеко скупљом и неизвјеснијом, чиме се трошкови за грађане и индустрију само повећавају.

Факти

• Европа једну зависност мијења другом, али скупљом
• Годишњи трошкови већи за 400 милијарди евра
• Европа се нашла у гасној клопци

На ово је недавно указао и лист „Дојче веле“, утицајни нјемачки портал, који је објавио текст под насловом - “Није руски, него амерички – Европа у новој гасној клопци”. Како се наводи у овом тексту, данас чак 57 одсто увоза течног гаса (ЛНГ) долази из САД, а процјене су да да би тај удио до 2030. могао порасти на чак 80 одсто.

Потписују нове уговоре

Према најновијем извјештају Института за економију енергетике и финансијску анализу, европске компаније и даље потписују нове уговоре, чак и када је цијена више него двоструко већа од претходних руских испорука. У овом документу се указује и да превелика зависност од америчког ЛНГ гаса, најскупљег за европске купце,  у супротности са плановима Брисела да побољша енергетску безбједност заједнице и њених чланица кроз диверзификацију, смањење потражње и обезбеђивање приступачније енергије.

Експерт за енергетику Војислав Вулетић каже за „Глас Српске“ да теоријски гледано - диверзификација снабдјевања енергентима сигурно корисна и пожељна, али и додаје да је политичка одлука Европске уније да се забрани руски гас била више него бесмислена и сулуда. Сматра да читава ова забрана нема везе са економијом и енергетиком, већ се прије свега ради о политичкој одлуци. Указује и да је Русија тренутно једина држава која Европу може да снабдјева довољним количинама гаса, те да амерички течни гас није прави избор за Стару даму.

- Русија је и даље највећи извор гаса. Покушаји да се она у потпуности искључи са европског тржишта до 2027. године неодрживи су без великих економских посљедица. Једноставно, у европском окружењу нема адекватних алтернатива руском гасу, и количинама који су они некада испоручивали. Приче како ће се те количине у некој будућности надомјестити обновљивим изворима енергије, такође не пију воде, јер се на овим изворима не моћже градити стратешка енергетска безбједност – истакао је Вулетић.

Огромни трошкови "слободе"

Слично мишљење дијели и економиста Милан Беслаћ. Он сматра да Европа вјероватно може функционисати без руског гаса, али и да је цијена тог избора изузетно скупа. Мишљења је да ће Европа у једном тренутку бити приморана да се постепено врати руским енергентима, а поготово након престанка рата у Украјини. Како је на крају поручио - закључак је јасан. Европа је формално ослобођена руског гаса, али је у међувремену у потпуности постала зависна од скупог америчког ЛНГ. Трошкови те слободе, како каже, сваким даном постају све видљивији.

Неки западни медији, а међу којима је „Вол стрит журнал“ у кеколико наврата су као могућност поменули да нека америчка компанија преузме контролу над гасоводом „Сјеверни ток 2“. Тај сценарио би у пракси значио да руски гас ипак стиже у Европу, али са америчком етикетом. Цијена тог гаса не би била иста као када га је Русија директно испоручивала. Америчка компанија сигурно би наплатила значајну посредничку провизију, чиме би нова транзитна рута била знатно скупља за европске потрошаче.

Хронологија

ЕУ је увозила 45 одсто свог гаса из Русије прије него што је сукоб у Украјини ескалирао 2022. године, при чему је Русија била највећи добављач европског блока од краја Хладног рата, и то углавном путем гасовода као што је сада оштећени "Сјеверни ток 1" и рута кроз Украјину. Руски гас из гасовода је обично био 30-50 посто јефтинији од увезеног течног природног гаса, који мора да се смести у танкере, транспортује и регасификује.

Од тада, западне санкције и саботажа кључне инфраструктуре смањиле су руске токове. Увоз је опао на око 11 одсто залиха гаса у ЕУ до 2024. године, док је транзитни споразум Москве са Кијевом – који је Владимир Зеленски одбио да продужи, истекао почетком 2025. - што је додатно ограничило испоруке гасоводом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.