BRISEL - Evropska unija je 2022. u političkom zanosu presjekla energetsku pupčanu vrpcu sa Rusijom. Danas račun za tu odluku plaćaju građani i industrija. Samo u jednoj godini uvoz energenata iz drugih izvora koštao je Evropu više od 400 milijardi evra, a gas je u kriznim periodima bio i do četiri puta skuplji nego ranije.

Ali, pitanje je da li Evropa, formalno oslobođena gasne zavisnosti od Rusije, sada srlja u novu zavisnost? Sve više medija i analitičara, pa i onih iz zapadne Evrope, sve učestalije i glasnije upozoravaju na ovu problematiku, ističući da Evropa jednu zavisnost zamjenjuje drugom, daleko skupljom i neizvjesnijom, čime se troškovi za građane i industriju samo povećavaju.

Fakti

• Evropa jednu zavisnost mijenja drugom, ali skupljom
• Godišnji troškovi veći za 400 milijardi evra
• Evropa se našla u gasnoj klopci

Na ovo je nedavno ukazao i list „Dojče vele“, uticajni njemački portal, koji je objavio tekst pod naslovom - “Nije ruski, nego američki – Evropa u novoj gasnoj klopci”. Kako se navodi u ovom tekstu, danas čak 57 odsto uvoza tečnog gasa (LNG) dolazi iz SAD, a procjene su da da bi taj udio do 2030. mogao porasti na čak 80 odsto.

Potpisuju nove ugovore

Prema najnovijem izvještaju Instituta za ekonomiju energetike i finansijsku analizu, evropske kompanije i dalje potpisuju nove ugovore, čak i kada je cijena više nego dvostruko veća od prethodnih ruskih isporuka. U ovom dokumentu se ukazuje i da prevelika zavisnost od američkog LNG gasa, najskupljeg za evropske kupce,  u suprotnosti sa planovima Brisela da poboljša energetsku bezbjednost zajednice i njenih članica kroz diverzifikaciju, smanjenje potražnje i obezbeđivanje pristupačnije energije.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže za „Glas Srpske“ da teorijski gledano - diverzifikacija snabdjevanja energentima sigurno korisna i poželjna, ali i dodaje da je politička odluka Evropske unije da se zabrani ruski gas bila više nego besmislena i suluda. Smatra da čitava ova zabrana nema veze sa ekonomijom i energetikom, već se prije svega radi o političkoj odluci. Ukazuje i da je Rusija trenutno jedina država koja Evropu može da snabdjeva dovoljnim količinama gasa, te da američki tečni gas nije pravi izbor za Staru damu.

- Rusija je i dalje najveći izvor gasa. Pokušaji da se ona u potpunosti isključi sa evropskog tržišta do 2027. godine neodrživi su bez velikih ekonomskih posljedica. Jednostavno, u evropskom okruženju nema adekvatnih alternativa ruskom gasu, i količinama koji su oni nekada isporučivali. Priče kako će se te količine u nekoj budućnosti nadomjestiti obnovljivim izvorima energije, takođe ne piju vode, jer se na ovim izvorima ne moćže graditi strateška energetska bezbjednost – istakao je Vuletić.

Ogromni troškovi "slobode"

Slično mišljenje dijeli i ekonomista Milan Beslać. On smatra da Evropa vjerovatno može funkcionisati bez ruskog gasa, ali i da je cijena tog izbora izuzetno skupa. Mišljenja je da će Evropa u jednom trenutku biti primorana da se postepeno vrati ruskim energentima, a pogotovo nakon prestanka rata u Ukrajini. Kako je na kraju poručio - zaključak je jasan. Evropa je formalno oslobođena ruskog gasa, ali je u međuvremenu u potpunosti postala zavisna od skupog američkog LNG. Troškovi te slobode, kako kaže, svakim danom postaju sve vidljiviji.

Neki zapadni mediji, a među kojima je „Vol strit žurnal“ u kekoliko navrata su kao mogućnost pomenuli da neka američka kompanija preuzme kontrolu nad gasovodom „Sjeverni tok 2“. Taj scenario bi u praksi značio da ruski gas ipak stiže u Evropu, ali sa američkom etiketom. Cijena tog gasa ne bi bila ista kao kada ga je Rusija direktno isporučivala. Američka kompanija sigurno bi naplatila značajnu posredničku proviziju, čime bi nova tranzitna ruta bila znatno skuplja za evropske potrošače.

Hronologija

EU je uvozila 45 odsto svog gasa iz Rusije prije nego što je sukob u Ukrajini eskalirao 2022. godine, pri čemu je Rusija bila najveći dobavljač evropskog bloka od kraja Hladnog rata, i to uglavnom putem gasovoda kao što je sada oštećeni "Sjeverni tok 1" i ruta kroz Ukrajinu. Ruski gas iz gasovoda je obično bio 30-50 posto jeftiniji od uvezenog tečnog prirodnog gasa, koji mora da se smesti u tankere, transportuje i regasifikuje.

Od tada, zapadne sankcije i sabotaža ključne infrastrukture smanjile su ruske tokove. Uvoz je opao na oko 11 odsto zaliha gasa u EU do 2024. godine, dok je tranzitni sporazum Moskve sa Kijevom – koji je Vladimir Zelenski odbio da produži, istekao početkom 2025. - što je dodatno ograničilo isporuke gasovodom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.