Мрачна страна Винстона Черчила
Винстон Черчил је био једна од најважнијих фигура у историји свјетске политике. Велика Британија прије и послије њега није иста. Међутим и поред свих заслуга и он је имао своју тамну страну.
Да Винстон Черчил није дошао на власт у Великој Британији четрдесетих година, историја цјелог свијета би била другачија. Све оно што су постигли британски политичари који су га насљедили никада неће моћи да се мјери са Черчиловим успјесима. Мада, због његове побједе над Хитлером, та поређења немају готово никакву тежину.
Захваљујући његовој чврстој политици током Другог свјетског рата, Велика Британија је прешла пут од земље са скромним шансама, до тријумфалне побједе над нацистичким режимом. Након Другог свјетског рата, слобода Велике Британија никада више није била угрожена на такав начин и у таквој размјери.
Међутим, Черчилова каријера , за вријеме које је био официр у британској армији, историчар, нобеловац и колумниста, није прошла без мрачних тренутака.
Опчињеност исламом у млађим данима
Винстон Черчил је у млађим данима толико био опчињен оријентом и исламом, да се његова фамилија забринула да ће прећи у ову религију.
У писму које је Черчил добио од своје снаје у августу 1907. године писало је :
„Примјетила сам твоју фасцинацију оријентом. Молим те немој да промјениш вјеру у муслиманску. Ако постанеш исламиста, то ти у будућности може донети веће проблеме него што сад мислиш. Зато те молим да се бориш против тога".
Ставови на ивици расизма
Током тридесетих година, Черчилов однос према неким нацијама био је на граници расизма. Када је Махатма Ганди покренуо кампању за ненасилни отпор, Черчил (који је у младости служио војску у Британској Индији) рекао је:
„Гандију би требало везати руке и ноге и оставити га да лежи на стомаку на капијама Делхија, а онда му на леђа поставити круну. Мрзим Индијце. Они су звјерски народ са звјерском религијом".
„Абориџини и Индијанци су нижа раса"
Черчил је 1937. године писао:
„Не признајем да је према Индијанцима у Сјеверној Америци или према Абориџинима у Аустралији урађена некаква неправда. Наиме, мислим да је њихову земљу освојила само јача и виша раса."
Одбио да помогне гладнима
Британски званичници из индијске регије Бенгал су молиле да Черчил одобри помоћ за овај дио Индије, у ком је 1943. године владала глад. На то је предсједник британске владе рекао „да је то њихов проблем, јер се размножавају као зечеви", додавши да ће глад „мало довести у ред популацију".
Подржавао коришћење отровног гаса
Када је у питању коришћење отровног, смртоносног гаса у ратним зонама, Черчил је по том питању држао свој палац високо горе.
„Не разумијем ту буку око отровног гаса" рекао је 1937. године „Коришћење таквог гаса против нецивилизованих племена ће увијек имати моју подршку".
Подржавао „Хитлерова патриотска достигнућа"
Иако је Черчил био против Хитлеровог система власти, постоји нешто што му се допадало код њемачког вође. У књизу „Great Contemporaries " из 1937, у ком се налази 25 есеја о познатим људима, у поглављу посвећеном Хитлеру Черчил каже:
„Ако би наша земља била поражена у рату, надам се да ћемо успjети да пронађемо вођу тог типа, вођу који би имао храброст и моћ да и поред таквих околности у нама пробуди национални идентитет".
„Јеврејске теорије завере"
У тексту насловљеном „Ционисти против бољшевика" који је објављен у фебруару 1920, Черчил пише:
„Овај покрет међу Јеврејима није ништа ново. Још од дана Адама Вајсхаупта па све до Карла Маркса и преко Троцког у Русији, Беле Куна у Мађарској, Розе Луксембург у Њемачкој и Еме Голман у Америци, ова свјетска завјера, која за циљ има свргавање цивилизацијских вриједности и обнову друштва пуног злобе и нереланих једнакости – све више расте.
Черчил као циониста?
Сир Мартин Гилберт, Черчилов биограф, тврди да је и поред поменутих ставова о Јеврејима, сам Черчил у неку руку био циониста. Гилберт је писао:
„Черчил је подржавао оснивање јеврејске државе и сматрао је да је Палестина савршено мјесто".
Ипак, како је у највећем дијелу Велике Британије током тридесетих и четрдесетих владао антисемитизам, тако је и Черчил у том периоду у јавности показивао умањене симпатије према Јеврејима.
Иначе 24. јануара, обиљежава се тачно пола вијека од Черчилове смрти.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
