Координаторка УН у Србији: Критичан тренутак у свијету, енергетска криза само први знак онога што се спрема

Прије 77 година сталне чланице Савјета безбједности и више од половине потписница ратификовале су повељу УН. Један од основних циљева је како пронаћи рјешења несугласица у свијету и како се удаљити од подјела рјешавањем актуелних проблема. То је остао главни циљ и данас, каже стална координаторка УН у Србији. Истиче да је поред тога циљ УН и убрзање одрживог развоја, као и то да нико не буде изостављен, што је посебно важно у данашње вријеме када се свијет бори са неколико криза.

У свијету се обиљежава Дан Уједињених нација, с идејом да се шире информације о циљевима, принципима и достигнућима те организације, али и да се сјећамо 24. октобра 1945. године, када је прије 77 година Организација настала.

Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб каже за РТС да одржавање мира, што је главни циљ ове организације, остаје један од главних приоритета и данас, али да постоје и друге кључне области.

"Постоје и друге двије области кључне за нас - подршка и убрзање одрживог развоја, а друга да се постарамо да нико не буде изостављен", рекла је Франсоаз Жакоб додавши да се УН све више укључује у подршку најмаргинализованијим групама у свијету.

Напомиње да су посљедње двије године биле изузетно изазовне, јер се свијет носи са неколико криза.

"Прва ковид, друга конфликти - бројни сукоби у цијелом свијету, затим климатски проблеми, а сада оно што долази - раст цијена, инфлација и повећање цијене енергената, а догодине вјероватно и дужничка криза", рекла је координаторка УН.

Напомиње да се УН носи са више ових криза, те да мора да сарађује са владама и заједницама како би се нашло рјешење и како би се наставило са настојањем да се успостави одрживи свијет.

Истиче да је сукоб у Украјини само један елемент кризе, јер раст цијена енергената и хране, указује, није почео само због рата.

"То је почело пре двије, три године и овдје имамо комбинацију више криза због чека смо сада у веома критичном тренутку", каже Франсоаз Жакоб.

Хране недовољно у половини свијета 

Ситуација са недостатком хране је, напомиње, изузетно тешка.

"Хране је недовољно рекла бих у половини свијета, цијене хране такође расту... Србија је на неки начин у добром положају јер је самодовољна што се тиче хране, али цијена хране се повећала, а вјероватно ће наставити да расте у наредних неколико мјесеци", рекла је Франсоаз Жакоб и додала: "Морамо да видимо како да умањимо инфлацију кроз подршку најрањивијим дијеловима становништва".

Што се тиче енергената, каже да се, због споразума које Србија има, код нас наредних мјесеци не очекују "толике несташице", али да ће свакако и то поскупјети.

"УН ово види као прилику да убрза трансформацију ка обновљивој енергији и одрживим системима хране...", каже координаторка УН.

Помоћи људима да побољшају енергетску ефекисност у кућама

Објашњава да то значи да ће током ове зиме свако од нас морати да се потруди да користи мање енергије, али да је потребно да влада и градови омогуће више различитих шема, како би се људима помогло да побољшају енергетску ефикасност у својим кућама.

"Људи ће морати да промијене прозоре, системе гријања, а они то не могу да ураде без помоћи. Важно је створити механизам који ће убрзати ту промјену", рекла је и додала да се тако нешто већ ради у Београду.

Додаје да је Влада Србије ограничила неке цијене хране, али да је то краткорочни механизам.

"Ми савјетујемо како да се иде на социјалну заштиту, да се на пример најсиромашнијим породицама уручи конкретна помоћ у готовини, али тражимо начине и како да бацамо мање хране, како да расподијелимо на бољи начин", каже Франсоаз Жакоб.

Говорећи о климатским промјенама, Жакоб је најавила да ће на конференцији у Египту у новембру фокус бити на примјени мјера за смањење емисије угљен-диоксида за шта су се све земље опредијелиле.

Додаје да ће српску делегацију у Египту највјероватније предводити предсједник Александар Вучић, а да ће национални план Србије за смењење емисије угљен-диоксида бити представљен на конференцији на Копаонику.

"Покушаћемо да видимо шта Србија може да уради, на који начин може да убрза борбу против климатских промјена. Морамо имати на уму да је актуелна енергетска криза само први знак онога што нам се спрема, ако не будемо дјеловали одмах на дугорочној промјени нашег енергетског система, потрошачких и производних навика, начина живота, превоза, итд", каже стална координаторка УН у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.