Ko je Мeри Јовановић једна од кључних свједока у покушају опозива Трампа

Предсједник САД Доналд Трамп изјавио је данас да је бивша америчка амбасадорка у Украјини Мeри Јовановић, која је свједочила у склопу истраге о његовом опозиву "није анђео" и да има подршку бившег предсједника Барака Обаме.

"Та амбасадорка за коју сви кажу да је тако дивна, не би окачила моју слику у амбасади. То није анђео, та жена...Немамо ми овдје посла са неком бебом", казао је Трамп за Фокс њуз.

Како преносе амерички медији, Трамп је готово "признао" да је инсистирао да други званичници америчке администрације буду строжији према амбасадорки Јовановић.

"Ја сам их питао: зашто сте тако љубазни? Па господине, она је жена. Морамо да будемо фини", рекао је амерички предсједник.

Он је за Мари Јовановић рекао и да има подршку бившег демократског предсједника Обаме и да је она његов амбасадор, што су поједини амерички медији оцијенили као нетачно, наводећи да је Јовановић именована за амбасадора у време различитих предсједника, и демократских и републиканских.

Трамп је, између осталог, говорећи о саслушањима пред Представничким домом Конгреса у вези са његовим опозивом, за демократе које су иницирале саслушање 12 сведока, рекао да изгледају "као будале".

Мери Јовановић је стигла — шта чека Украјину

Мери Јовановић била је амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Украјини и на тој дужности замјенила Џефрија Пајета. Јовановићевој  Украјина није непозната је је од 2001. до 2003. године радила као замјеник амбасадора САД у Кијеву.

Мери Јовановић одлично говори руски. Родила се 1958. године у Канади, у породици емиграната из Русије. На дипломатском попришту је више од 30 година, а за собом има рад у амбасадама у Сомалији, Великој Британији, Русији и Канади. 

Њен дјед по очевој линији био је Србин, а отац Михаил Јовановић је био рођен у Чити, недуго послије Октобарске револуције 1917. године, и успио је да побегне из нацистичког логора за војне заробљенике током Другог свјетског рата.

Послије револуције њен деда по мајци побјегао је из Русије у Њемачку, гдје је одрасла њена мајка Нађа. Родитељи Јовановићеве срели су се тек када је њена мајка напустила Њемачку.

Период рада Јовановићеве у Украјини запамћен је углавном по томе што је оптужила Кијев да нарушава санкције против Ирака. Према њеним изјавама, Украјина је наводно продавала тадашњем ирачком лидеру Садаму Хусеину станицу за радарско осматрање „Кољчуга", али та информација није била потврђена.

Скандали у Киргизији

Мери Јовановић је 2005. године била именована за амбасадора САД у Киргизији, послије „тулипанске" револуције у тој земљи. Била је на челу дипломатске мисије до 2008. године, како се чини, без резултата. 

Јовановићева је 2006. године понудила Киргизији да ступи у програм Свјетске банке и Међународног монетарног фонда који би, према њеном увјерењу, земљи помогао да исплати дио спољног дуга.

Та иницијатива изазвала је бурну реакцију у друштву, а протест су изразили и представници власти и опозиција који су сматрали да република на тај начин практично потпада под спољну управу. 

Спор је изазвала и америчка авио-база на територији аеродрома „Манас". У децембру 2006. године амерички војник убио је држављанина Киргизије и, без обзира на протест државних званичника, био тајно пребачен у САД. У Киргизији су почели да захтијевају укидање дипломатског имунитета америчким војницима, а предлагано је и да се авио-база измјести са територије републике.

Одлазак Јовановићеве са дужности амбасадора подударио се са такозваним „оружаним скандалом" 2008. године, када су сарадници Министарства унутрашњих послова Киргизије у Бишкеку пронашли складиште оружја у стану који су изнајмљивале америчке дипломате. Касније је објављено да је оружје било намијењено тренинзима са киргиским безбједњацима.

Политичко левитирање у Јерменији

Слиједеће радно мјесто Јовановићеве била је Амбасада САД у Јерменији, на чијем је челу била од 2008. до 2011. године. У Јеревану је Јовановићева била усредсређена на два питања — на потписивање протокола о нормализацији односа Турске и Јерменије и на закључивање споразума о слободној трговини Јерменије са Европском унијом.

Документи о нормализацији односа са Турском били су потписани 2009. године у Цириху, али је процес њихове ратификације у овом тренутку замрзнут. 

Што се тиче споразума о слободној трговини, ЕУ је 2015. била принуђена да са Јерменијом започне нове преговоре, пошто се та земља прикључила Евроазијској унији. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.