Грчка послије избора: Шта даље?

Б92
Грчка послије избора: Шта даље?

Атина - Ситуација послије парламентарних избора у Грчкој, побједе екстремне љевичарске партије и експресног формирања владе се полако смирује.

Питање које долази на дневни ред је "шта даље", а британски Гардијан у анализи доноси информације о личностима које би требало да преузму кључне позиције у влади, поред лидера Сиризе и мандатара Алексиса Ципраса.

Данас игнаутисани премијер би требало да за свог заменика именује Јаниса Драгасакиса, који је дугогодишњи посланик и члан Централног комитета Комунистичке партије Грчке, до 1991. године, а био је и замјеник министра економије у краткој влади народног јединства коју је водио Ксенофон Золотас.

Посао министра финансија требало би да добије Јанис Варуфакис, који је најавио да ће прекинути понижавање и бол који је грчки народ трпио протеклих пет година.

Сириза није нужно морала у коалицију са Независном партијом Грка, пошто је интересовање за политику сличној оној коју заговара Сириза имала и партија Потами. Међутим, такав развој догађаја би ишао у корист проевропској струји у Грчкој, што би ослабило Ципрасов преговарачки положај у Бриселу.

Оно што Ципрас жели да постигне, или бар оно што је обећавао у кампањи, је смањење дуга. У том погледу пред њим је велики посао, с обзиром на то да ће наићи на велики отпор у осталим чланицама Европске уније.

У посљедње четири године грчки дуг је порастао на 175% БДП, док је сам БДП опао за 25%.

Због тога, Грчка је готово онемогућена да у потпуности плати дуг, а Ципрас истиче да без неке врсте отписа дуга Атина никада неће моћи да се извуче из спирале дуга.

Извори из Европске уније рекли су агенцији Франс прес да ЕУ неће моћи да избјегне нове преговоре са Грчком, а то је позиција гдје Ципрас и његова будућа влада могу да нађу довољно маневарског простора.

Уколико до тога не доће, Ципрас у сваком тренутку може да запрети изласком из зоне евра, али је проблем мишљење већине грчког становништва, три четвртине би жељело да остане у Европској унији, а евентуални референдум не би ишао на руку Сиризе.

Ситуација у Грчкој могла би да се рефлектује и на Шпанију, гдје дјелује покрет "Подемос", који отворено подржава Сиризу и њему политику. Шпанију би пораст популарности Сиризе могао додатно да уздрма и да постане нови горући проблем, поред каталонског захтјева за независност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана