Европска Комисија: Пред Западним Балканом велики посао у борби за чист ваздух

“Не видимо драматичан напредак који је потребан, поготово када је у питању здравље грађана”, изјавио је комесар за животну средину Виргинијус Синкевичијус.

У Европској комисији и Европској агенцији за животну средину наглашавају да се са земљама Западног Балкна ради на постизању техничких стандарда када је ријеч о квалитету ваздуха, а самим тим и на заштити живота и здравља грађана.

Додаје се да земље региона тек чека “велики посао” у тој области, који захтијева како политичку вољу, тако и финансијску подршку.

“У припреми је Зелени споразум са Западним Балканом у којем ћемо дефинисати и приступити ријешењу изазова са којима се државе суочавају. Мислим да је то важно не само за регион већи и за ЕУ и сарадњу и оптимистичан сам да моземо постћи резутате који ће бити видљиви” каже Синкевичијус.

У Бриселу оцјењују да се у ЕУ смањује број пријевремених смрти чији је узрочник загађење ваздуха, али да је и даље високом нивоу.

Наводи се да је изложеност ситним честицама проузроковала је око 417.000 прераних смрти у 41 европској земљи у 2018. години, од чега се 379.000 смртних случајева догодило у ЕУ-28.

Извештај о “Квалитету ваздуха у Европи - 2020” показује да су Бугарска, Хрватска, Чешка, Италија, Пољска и Румунија прекорачиле граничну вриједност Европске уније за фине честице (ПМ2,5) у 2018. години.

Само четири земље у Европи - Естонија - имале су концентрације финих честица које су испод строжих смјерница Свјетске здравствене организације (СЗО).

Европска агенција за животну средину још није припремила финални извештај о утицају загађења на здравље за ову годину, али обрађени дио потврдио је да је током пандемије Ковид19 забиљежен значајан пад концентрације НО2 и ПМ честица у великим градовима.


Закључује се ипак да закључавање друштва није начин за смањење загађења, већ континуирана примјена еколошких и климатских политика широм Европе и свијета.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.