Руске снаге зауставиле напредовање украјинских трупа у Херсонској области

22.00 Бајден обећао нових 625 милиона долара помоћи Кијеву

Амерички предсједник Џозеф Бајден навео је у телефонском разговору са украјинским лидером Владимиром Зеленским да ће Вашингтон обезбиједити 625 милиона долара нове безбједносне помоћи Кијеву, укључујући вишелансирни ракетни сисатем ХИМАРС, саопштено је данас из Бијеле куће.
Бајден је са Зеленским разговарао уз потпредсједника Камалу Харис.

“Бајден је обећао да ће наставити да подржава Украјину све док буде потребно”, наводи се у саопштењу из Бијеле куће.

Амерички Стејт департмент саопштио је да ће пакет садржати четири лансера ХИМАРС и ракете, 32 хаубице са 75.000 комада муниције, 200 противминских возила и мине разарајућег усмјереног дејства /МРУД/.

21.00 Захарова: Извјештај о људским правима у Украјини једностран

Москва сматра да је извјештај о људским правима у Украјини Комесаријата УН за људска права једностран и неуравнотежен, изјавила је портпарол Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.
Према ријечима Захарове, очигледно је да Комесаријату недостаје храбрости за принципијелан приступ, како би праведно и објективно изложили све ратне злочине, злочине против човјечности и кршење људских права за које је одговоран Кијев.

Захарова истиче да Канцеларија врховног комесара “невољно и узгред” признаје да украјинске снаге неселективно користе тешко наоружање, размјештају војну опрему у близини цивилних објеката, сурово поступају са ратним заробљеницима и да Кијев прогони “издајнике”.

“Канцеларија врховног комесара за људска права и руководство није осудила артиљеријско гранатирање насеља, школа и болница, цивилне инфраструктуре. Усљед сваког таквог напада који су извршили украјински војници из западног оружја, настављају да страдају цивили, укључујући децу”, нагласила је Захарова.

Тридесет четврти извјештај о људским правима у Украјини Канцеларије Врховног комесара УН за људска права односи се на период од 1. фебруара до 31. јула ове године, преноси руска новинска агенција “Спутник”.

20:25 - Уједињене нације не могу да пошаљу тим за утврђивање чињеница гранатирања Истражног затвора у Јеленовки

Уједињене нације не могу да пошаљу тим за утврђивање чињеница гранатирања Истражног затвора у Јеленовки док не добију безбједносне гаранције за своје запослене, изјавио је на брифингу портпарол генералног секретара УН Стефан Дижарик.

„Не можемо да пошаљемо ниједан тим без добијених свих безбједносних гаранција, решавања логистичких питања. Док то не буде урађено, не можемо их послати ", истакао је Дижарик.

19:49 - Нови пакет америчке војне помоћи Украјини укључује четири вишецјевна бацача ракета „Химарс", 32 хаубице, 200 оклопних возила и десетине хиљада граната и мина, саопштио је Пентагон.

19:35 - Ускоро наставак сједнице Генералне скупштине УН о Украјини

Специјална седница Генералне скупштине УН о Украјини биће настављена 10. октобра након што је Русија ставила вето у Савјету безбедности на америчку резолуцију која осуђује референдуме о припајању Русији у четири региона Украјине, рекла је данас портпарол предсједника Генералне скупштине Паулина Кубиак.

САД и Албанија су 30. септембра иницирале гласање о нацрту Резолуције Савета безбједности УН којом се осуђују референдуми у Доњецкој и Луганској Народној Републици и Запорошкој и Херсонској области, подсјећа ТАСС.

Русија је ставила вето на тај документ, а Бразил, Габон, Индија и Кина су се уздржали од гласања.

18:46 - Лукашенко: Пољска показује активности у близини граница

Бјелоруски председник Александар Лукашенко изјавио је данас да Пољска показује највише активности у близини граница Бјелорусије, стварајући нову механизовану дивизију.

"Пољска је најактивнија. Нова механизована дивизија се поставља на југу бјелоруског правца. На сјеверу и југу земље формирају се бригаде територијалне одбране Пољске", рекао је Лукашенко на састанку о војној безбједности, пренјела је агенција Белта.

Према његовим ријечима, интензитет извиђачких летова у близини бјелоруских граница је и даље висок.

18:20 - Стремоусов : Украјинске трупе које су до скора напредовале остају у ватреном окружењу 

Контакт-линија у Херсонској области остаје у области села Дудчани, украјинске трупе које су до скора напредовале остају у ватреном окружењу, изјавио је заменик начелника управе Херсонске области Кирил Стремоусов.

Стремоусов је за телевизију „Русија 24" рекао да се налази у граду Бериславу на сјеверу региона, које је на око 50 километара од села Дудчани.

„Дудчани, о којима сви причају, управо се налазе на самој контакт-линији", прецизирао је он.

17:16 -  Украјинске снаге гађале из система „Химарс" Антоновски мост у Херсону 

Три ракете погодиле су мост, а три је оборила противваздушна одбрана, саопштио је представник хитних служби града.

У нападу није било повријеђених.

16.49 - У Мелитопољу спријечен терористички напад

У Мелитопољу је спријечен терористички напад, саопштили су новинарима у прес служби Руске гарде, додајући да је у близини вртића пронађена и потом деактивирана експлозивна направа на даљинско управљање.

16.31 - Украјинске снаге отвориле су артиљеријску ватру ка Енергодару, регистровано је најмање 16 пројектила, саопштиле су власти Запорошке области.

16.00 - Зеленски издао документ о непризнавању путиновог указа о Криму, ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области

Предсједник Украјине Владимир Зеленски издао је документ о непризнавању указа председника Русије Владимира Путина о Криму, ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области.

„Признати за неважеће, односно оне које не изазивају никакве правне посљедице, указе предсједника Руске Федерације", наводи се у тексту указа на сајту кабинета Зеленског.

15.00 - Руске снаге ликвидирале групу украјинских диверзаната код Херсона

Руске снаге ликвидирале су групу украјинских диверзаната код Херсона, убијена су два војника, а експлозивне направе су неутралисане, саопштио је извор Спутњика у руској војсци.

13:52 Лукашенко: На бјелоруској граници 15.000 украјинских војника

Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко скренуо је пажњу на чињеницу да је Украјина довела на бјелоруску границу 15.000 војника, док у исто вријеме Кијев изражава страховање да би Бјелорусија могла да се придружи војним операцијама.
Он је истакао да се Украјина, другим ријечима, није само забарикадирала, већ да је изградила зид и константно врши оптичко, радио-електронско и радио-техничко извиђање руске територије, трупа и објеката.

Лукашенко је напоменуо да украјински дронови често нарушавају бјелоруску државну границу.

"У исто вријеме, не престају да брину: `Шта ако Бјелорусија крене у рат?` Провокације на граници су константне", изјавио је Лукашенко на конференцији о војној безбједности.

Лукашенко је рекао да је Украјина "повукла снаге од 15.000 трупа ка бјелоруској граници и да блокира путеве и прави положаје за паљбу".

Он је нагласио да нема потребе да се у Бјелорусији прогласи мобилизација, супротно ономе о чему спекулише друга страна, јавио је ТАСС.

"Траже све врсте изговора: `Русија је прогласила мобилизацију, што значи да ће и Бјелорусија сутра прогласити.` Да нагласим још једном: не морамо да прогласимо мобилизацију. Срећом, нема рата на територији Бјелорусије", додао је Лукашенко.

13:20 Џефри Сакс: Иза саботаже Сјеверног тока можда стоје САД

Амерички економиста Џефри Сакс изјавио је да иза саботаже гасовода Сјеверни ток можда стоје Сједињене Државе, наводећи да је више новинара рекло да вјерују да је то била диверзија у режији Вашингтона, али да о томе не смију да пишу.

„Кладим се да је то (експлозија) била акција САД, можда САД и Пољске. Тако се спекулише", рекао је Сакс, директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија, гостујући у понедјељак на телевизији "Блумберг", преноси лондонски Дејли Мејл.

Сеизмолози у Данској и Шведској су прије недјељу дана саопштили да су регистровали двије снажне експлозије у близини цурења из гасовода Сјеверни ток 1 и 2, при чему су експлозије биле у води, а не испод морског дна.

Шокиран Саксовом изјавом, водитељ тв "Блумберга" Том Кин је прекинуо саговорника ријечима:„Џефе, ту морамо да станемо. Зашто мислите да је то била акција САД? Какве доказе имате о томе?'', додаје британски лист.

Сакс је одговорио да за то види неколико разлога.

„Прво, постоје директни радарски докази да су амерички војни хеликоптери, који се иначе налазе у Гдањску, кружили изнад тог подручја. Такође, имали смо пријетње из САД-а раније ове године да ћемо ''на овај или онај начин'' зауставити Сјеверни ток", рекао је он.

Као додатни аргумент је навео "пажње вриједну изјаву" америчког државног секретара Ентонија Блинкена прошлог петка на конференцији за новинаре на којој је рекао да је „ово такође огромна прилика (за САД)“.

„Чудно је да тако причате ако сте забринути за пиратерију на међународној инфраструктури од виталног значаја“, оцијенио је Сакс.

Дејли Мејл подсјећа да је амерички предсједник Џо Бајден 7. фебруара, на заједничкој конференцији за новинаре у Белој кући с новим њемачким канцеларом Олафом Шолцом, изјавио да ће САД ''ставити тачку'' на гасовод Сјеверни ток 2 ако Русија нападне Украјину.

„Ако Русија изврши инвазију – то значи да њени тенкови или трупе пређу границу Украјине – онда више неће бити Сјеверног тока 2. Ми ћемо му стати на крај“, рекао је Бајден тада.

12:34 Кремљ хвали инцијативу Маска у вези мировног споразума

Русија види као позитиван корак то што је амерички мултимилијардер и извршни директор Спејсекса, Илон Маск, изнио могући мировни споразум за сукоб у Украјини, саопштено је данас из Кремља.

"За разлику од многих професионалних дипломата, он још покушава да тражи начине за постизање мира", саопштио је портпарол руског предсједника Дмитриј Песков, преноси агенција РИА Новости.

Он је додао да је Русија од самог почетка "била за то да се њени услови испуне преговорима".

"Постизање мира без испуњавања услова Русије је немогуће", навео је Песков.

Кремљ је похвалио инцијативу Маска неколико сати након што је Кијев одбацио његов позив за споразумно рјешење седмомјесечног сукоба Русије са Украјином.

12:26 Шојгу: До сада мобилисано више од 200.000 људи

У Оружане снаге Руске Федерације до сада је дошло више од 200.000 људи позваних у оквиру дјелимичне мобилизације, изјавио је данас руски министар одбране Сергеј Шојгу.

Навео је да се обука мобилисаних изводи на 80 полигона и у шест центара за обуку, преноси РИА Новости.

У Русији је 21. септембра проглашена делимична мобилизација и најављено да ће бити мобилисано 300.000 резервиста, што је нешто више од један одсто укупног мобилизационог ресурса земље, наводи агенција.

12.19 Кремљ: Крај специјалне операције немогућ без преговора
Кремљ је данас саопштио да специјална војна операција у Украјини неће бити завршена уколико Кијев одбија преговоре, јер су за постизање споразума потребне двије стране.

Русија чека да актуелни украјински предсједник промени одлуку или новог предсједника који ће промијенити мишљење у интересу становника Украјине, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Украјински предсједник Володимир Зеленски потписао је данас декрет којим формално одбија све преговоре Кијева са руским предсједником Владимиром Путином, али оставља могућост за разговоре са Русијом.

12:13 Вашингтон спрема нови пакет војне помоћи Кијеву

САД припремају нови пакет војне помоћи Украјини у вриједности од 625 милиона долара, а дио пакета су и четири система вишецијевних ракетних бацача ХИМАРС, јавио је АП цитирајући неименоване америчке званичнике.
Пентагон ће послати своје ракетне системе Кијеву први пут од јула, а сада ће укупан број испоручених ХИМАРС система достићи 20.

САД ће послати и муницију и опрему која је потребна украјинској војсци, пренио је ТАСС.

Нови пакет војне помоћи Кијеву биће први у овој фискалној години у САД, која је почела у суботу, 1. октобра.

Координатор Савјета безбједности САД Џон Кирби изјавио је јуче да се Вашингтон спрема да објави нови пакет војне помоћи, али није износио детаље.

Пентагон је прошле седмице саопштио да су САД издвојиле додатни пакет помоћи Украјини у вриједности од 1,1 милијарду долара који укључује 18 система ХИМАРС и 150 теретних возила "хамви".

Из Пентагона су прецизирали да се ради о вишегодишњој помоћи.

12:10 Лавров: Није нас брига да ли Запад признаје нове територије

Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров рекао је данас новинарима да Москву није брига да ли ће Запад признати четири нове руске територије или не.

„Уопште нас није брига“, рекао је Лавров, који сматра да је „боље да свијет прихвати ову нову реалност“, преноси Тас с.

Лавров је истакао да „колективни Запад“ уцјењује азијске, афричке и латиноамеричке нације, захтијевајући да осуде Русију.

„Видимо колико је Запад надахнут у свом антируском лудилу. Видимо како, јасно осјећајући недостатак убједљивих аргумената у корист свог става, покушава да застраши све друге земље, посебно земље у развоју“, изјавио је руски министар иностраних послова.

Наводи да велика већина земаља разумије став Русије у вези ситуације у Украјини.

„Увјеравам вас, велика већина земаља разумије да смо сасвим у праву, али, објективно говорећи, немају сви храбрости и снаге да о томе искрено говоре“, истиче Лавров.

Лавров закључује да је у случају референдума у Луганској и Доњецкој Народној Републици као и у Запорошкој и Херсонској области спровден процес који се ослања на слободну вољу људи.

11:38 Русија усвојила измјене Устава о пријему нових ентитета

Савјет Федерације, горњи дом руског парламента једногласно је данас усвојио четири савезна уставна закона о прихватању самопроглашених Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР, ЛНР), као и Херсонске и Запорошке области у Украјини, у састав Русије.

Према законима, становници нових конститутивних ентитета су признати као руски држављани од 30. септембра, на дан када су се региони придружили Русији, али имају мјесец дана да одбију руско држављанство, преноси ТАС С.

У документима се прецизира да становници нових региона могу да стекну руско држављанство подношењем захтјева и полагањем заклетве као држављани Русије.

Према документима, ДНР и ЛНР ће задржати статус република након уласка у Русију, а руски ће бити њихов службени језик.

Херсонска и Запорошка област ће се такође придружити Русији као конститутивни ентитети и наставиће да се зову „региони“.

Границе република и региона биће исте као оне које су „постојале на дан њиховог стварања и присаједињења Русији“.

Уставна рјешења прецизирају да ће се њихове границе са другим земљама сматрати државним границама Русије.

Истовремено, према законима, ДНР и ЛНР се придружују Русији у границама из 2014. које су садржане у њиховим уставима.

Транзициони период трајаће од дана приступања нових региона Русији до 1. јануара 2026. године.

У новим републикама и регионима до 1. јуна 2023. године биће формиране филијале руских савезних државних органа, наводи ТАС С.

Русија је прогласила пријем четири региона након одржавања референдума у тим областима Украјине, који су западне владе и Кијев одбациле као принудно гласање и кршење међународног права.

11:33 Шведска затвара подручје у близини мјеста цурења гасовода

Шведски тужилац задужен за истрагу о цурењу из гасовода у Балтичком мору, Матс Љунгквист, рекао је данас да је наредио да се то подручје затвори док је у току прелиминарна истрагу о „сумњивој саботажи“, преноси АП.

„Разумијем велики интерес јавности, али смо на почетку прелиминарне истраге и зато не могу да улазим у детаље о томе које истражне мјере предузимамо“, изјавио је Љунгквист.

Шведска обалска стража је саопштила да је бродовима, рониоцима, рибарским пловилима и подводним возилима забрањено да се приближе на 9,3 километра од мјеста на коме су детектована два оштећења гасовода у близини Шведске.

Током викенда, власти у Данској су саопштиле да је стопирано цурење на гасоводима Сјеверни ток 1 и 2, међутим, шведска обалска стража је јуче саопштила да је један од њених авиона пријавио да се цурење у Сјеверном току 2 повећало.

Шведска спасилачка подморница, способна за напредне ронилачке мисије и бродови шведске обалске страже послати су у област у коме је детектовано цурење у близини Шведске.

Остаје нејасно када ће рониоци или подморница моћи да се спусте до цјевовода.

Данске власти су послале бродове и војне хеликоптере како би пратиле два цурења гаса источно од острва Борнхолм у данском Балтичком мору.

Савјет безбједности Уједињених нација одржао је хитан састанак у петак о потенцијалним нападима на гасовод.

Прошлог мјесеца откривена су укупно четири цурења на гасоводима Сјеверни ток 1 и 2 у Балтичком мору у близини Данске и Шведске, пренијеле су сведске агенције.

Иако ниједан од два гасовода није био у употреби у вријеме експлозија, они су били напуњени гасом.

Раније прошле недјеље је саопштено да гас више не цури из гасовода Сјеверни ток 2.

11.30 Зеленски потписао указ о немогућности преговара с Путином

На снагу је данас ступила одлука Савјета за националну безбједност и одбрану Украјине о мјерама Кијева, као одговор на покушај Русије да припоји дијелове њене територије, према указу који је потписао украјински предсједник Володимир Зеленски, преноси Интерфакс Украјина.

10:50 Блек: САД су имале највећи мотив за уништавање гасовода

САД су имале највећи мотив за уништавање гасовода "Сјеверни ток" и "Сјеверни ток 2", сматра бивши сенатор америчке државе Вирџинија Ричард Блек.
Блек објашњава да су САД биле забринуте да ће, како зима буде напредовала, људи у Европи почети да протестују, да захтијевају укидање санкција Русији и обнављање испорука гаса.

"Мислим да је уништавање гасовода било невјероватно згодно - онда нико не може да тражи да се гас пусти, јер је то сада немогуће учинити. И ко има мотив за тако нешто? Плашим се да највише мотива за то имају ЦИА и Стејт департмент САД", навео је бивши амерички сенатор.

Он сматра да је мала вјероватноћа да је нека НАТО држава могла да проведе такву операцију без координације са САД, пише руска "Газета".

Раније је и бивши савјетник шефа Пентагона Даглас Мекгрегор говорио о користима САД од хаварије на "Сјеверним токовима".

Према његовим ријечима, САД имају директну корист од уништавања гасовода, јер то повећава зависност Европе од енергената из САД.

Мекгрегор је навео да су напад на "Сјеверне токове" могле да изврше или САД или Велика Британија.

Он је навео да је апсурдно кривити Русију да је организовала хаварију и указао да Москви није у интересу да уништи свој вриједан пројекат.

Професор економије на Колумбијском универзитету Џефри Сакс такође наводи да су САД уплетене у хаварију гасовода.

На "Сјеверном току 1" и "Сјеверном току 2" откривена су цурења гаса 26. септембра, наводи Спутњик. 

10:05 Савјет Руске Федерације ратификовао припајање нових области

Савјет Руске Федерације ратификовао је данас споразуме о припајању Доњецке Народне Републике, Луганске Народне Републике и Херсонске и Запорошке области, преноси "Спутњик".

09:42 Гончаренко: Ракетиран Краматорск, двије особе повријеђене

Руске снаге током ноћи ракетирале су град Краматорск у Доњецкој области, саопштио је градоначелник Олександар Гончаренко.

Истакао је и да су у руском нападу на тај град двије особе повријеђене, као и да су оштећене куће и школа.

09:03 Још седам бродова са житарицама испловило из украјинских лука

Седам бродова са око 143 хиљаде тона житарица напустило је у понедjељак, 3. октобра украјинске луке, јавља Интерфакс Украјина, позивајући се на Заједнички координациони центар у Истанбулу.

Уз посредовање Турске и УН, Украјина и Русија 22. јула у Истанбулу потписале су споразум о обнови украјинских испорука житарица из три црноморске луке.

08:32 Сјеверна Кореја подржава припајање украјинских области Русији

Министарка спољних послова Северне Кореје Ко Сон-хуи изјавила је да та земља подржава руску анексију четири украјинске области, оптужујући истовремено САД за примјену двоструких стандарда и мешања у унутрашња питања држава широм свијета.

Ко је навела да су референдуми u четири области на истоку Украјине одржани легитимно, у складу са повељом Уједињених нација, преноси Ројтерс.

"САД настоје да одрже 'униполарни свијет', мијешајући се у унутрашња питања независних држава, занемарујући при томе Савјет безбједности УН", истакла је севернокорејска министарка спољних послова.

Подсјетила је и да су САД предводиле агресију против суверених држава, као што су Југославија, Авганистан и Ирак.

07:04 Кијев: Гранатиран Харков, погинула једна особа

Двије снажне експлозије одјекнуле су током ноћи у централним дијеловима Харкова који су гранатирале руске снаге, преноси Укринформ позивајући се на градоначелника Игора Терехова.

Терехов је навео на Телеграму да су погођени један индустријски, као и један инфраструктурни објекат.

Начелник Харковске обласне војне управе Олег Синегубов саопштио је да је у ракетирању Харкова које су извеле руске снаге једна жена погинула, јавља Интерфакс Украјина. 

У појединим дијеловима пријављен је нестанак струје.

07:03 Маск изнио приједлог о томе како да се заустави рат у Украјини
Оснивач компаније Спејсекс и суоснивач компаније Тесла, амерички мултимилијардер Илон Маск, на Твитеру је изнио предлог о томе како да се заустави рат у Украјини.

Он је навео да је потребно поновити изборе у регионима који су се изјаснили за припајање Русији, под надзором Уједињених нација, па ако народ изрази вољу да Русије оде, тако треба и да буде.

07:00 Ројтерс: Украјински продор на југу, заузето висе насељених мјеста

Украјинске снаге пробиле су руску одбрану на југу земље, а истовремено су прошириле своју брзу офанзиву на истоку, и на тај начин су повратиле више територија у областима које је припојила Русија, преноси Ројтерс.

Украјинска војска је у понедјељак направила највећи продор на југу од почетка рата, и заузела је неколико села дуж стратешки важне реке Дњепар, саопштили су званичници у Кијеву и проруске власти у том региону.

Јужна оперативна команда украјинске војске је током ноћи саопштила да је уништила 31 руски тенк и један вишецевни бацач ракета, не наводећи детаље о томе где су се сукоби одиграли, наводи британска агенција, уз напомену да није могла независно да провери ове информације.

Украјина је постигла значајан напредак у два од четири региона које је Москва прошле недјеље присајединила послије резултата референдума, који су власти у Кијеву и Запад прогласили нелегалним и принудним.

Предсједник Володимир Зеленски саопштио је да је украјинска војска заузела градове у бројним областима, не износећи детаље.

„Нова насељена мјеста су ослобођена у неколико региона. Тешке борбе се воде у неколико сектора фронта“, рекао је Зеленски у видео обраћању.

На југу, украјинске трупе су поново заузеле град Дудчани дуж западне обале реке Дњепар, саопштио је руској државној телевизији Владимир Салдо, лидер проруских власти у деловима Херсонске области под контролом Москве.

Јужно напредовање украјинских снага утиче на линије снабдијевања за чак 25.000 руских војника на западној обали Дњепра, наводи Ројтерс.

Украјина је већ уништила главне мостове на ријеци, приморавајући руске снаге да користе импровизоване прелазе.

Само неколико сати након свечаности на Црвеном тргу у Москви у петак, гдје је руски предсједник Владимир Путин прогласио покрајине Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје руском територијама, Украјина је поново заузела Лиман, главни руски бастион на сјеверу Доњецке покрајине.

06:47 Руски представник у Бриселу изнуо став о референдумима
Вршилац дужности сталног представника Русије при Европској унији Кирил Логвинов, рекао је у разговору са представницима Европског савјета за спољне послове у Бриселу да то што ЕУ осуђује и не признаје референдуме у четири украјинска региона и њихово припајање Русији, "неће утицати на свјесни избор становника ових региона у корист Русије".

Како је саопштено из руског дипломатског представништва, у разговору је било ријечи и о санкцијама ЕУ против Русије, укључујући предстојећи осми пакет, преносе РИА Новости.

"Руска страна је још једном истакла нелегитимну и неоправдану природу таквих једностраних мјера које само подривају глобалну енергетску и прехрамбену безбједност, и погоршавају социо-економску ситуацију самих Европљана", наводи се у саопштењу.

Истиче се да је руска страна је наговијестила и да ће се реализација идеје о стварању мисије ЕУ за подршку украјинској војсци доживљавати "као директна умјешаност Европске уније као супротне стране у сукобу у Украјини, са свим посљедицама које из тога произилазе".

Раније је портпарол ЕУ Петер Стано рекао да је вршилац дужности амбасадора Русије у ЕУ позван на разговор у оквиру координираног протеста европских земаља због референдума у Луганској и Доњецкој Народној Републици, Запорожју и Херсонској области.

Референдуми о уласку тих територија у састав Руске Федерације одржани су од 23. до 27. септембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.